Ćutanje o izborima u Crnoj Gori

PREDSEDNIK LDP se okomio na medije iz Srbije koji se bave izborima u Crnoj Gori. Kako je otprilike rekao, izborni proces u toj zemlji je pod velikim pritiskom Rusije, a Srbija je saučesnik jer neki ovdašnji mediji žestoko kritikuju vlast Đukanovića. Da ne bi bilo tako, odnosno kako bi se Srbija ponašala kao da je potpuno slepa kada se radi o izbornim i drugim zbivanjima u Crnoj Gori, Jovanović je čak od srpskog ministra kulture i informisanja Vukosavljevića zatražio da nametne neki vid cenzure!

O čemu se tu radi? Đukanovićev antidemokratski i kriminalizovani režim je prvi put na ivici ponora i to ne zbog Rusije već besa građana Crne Gore. Svestan je da se urušava ali se ipak ne predaje. Ako već ne može da opstane u punom kapacitetu, bar želi da ode meko, uz izvesno učešće u novoj vlasti pre nego što i iz nje ispadne, odnosno uz sukcesivno prepuštanje prostora na vrhu države onima koji su za Milove kleptokratske strukture manje opasni. Rečeno je deo izlazne strategije. No, postoji i druga, koja podrazumeva opstanak.

Obe strategije ranjenog, a opresivnog režima su zasnovane na manipulacijama, ucenama, zastrašivanjima, prevarama pa i direktnim izbornim krađama. U drugom slučaju bi se išlo i u krajnost, po principu koji je iskazao jedan latinoamerički diktator rečima - nije bitno kako su građani glasali već ko broj glasove. Drugim rečima, ogoljeno bi se kralo; tačnije u potpunosti bi bio falsifikovan izborni rezultat. Milov režim je sve to u nekoj meri radio i ranije, ali sada će delovati otvoreno i totalno, jer ništa manje ne može da mu omogući da se spase. Ranije je maskirao zloupotrebe, sada ga to usporava.

Zato mu je bitno, dok kalkuliše koji scenario da primeni, da Crnu Goru izoluje od sveta. Da se svi prave da Crna Gora ne postoji dok Đukanovićeva ekipa obavlja prljave poslove. Ovako ili onako - prekrajajući donekle ili potpuno izborne rezultate, primenjujući pretnje pa i silu - ali uvek na način koji je sličan onome što su u drugoj polovini prošlog veka radili razni diktatori Latinske Amerike i Afrike, kada su izvodili izborne predstave kako bi se lažno predstavili svetu kao legitimni lideri.

Iako se Evropa zgražava onim što Đukanović radi, njegovi NATO prijatelji uspevaju tu da uguše veliki deo kritičkih tonova na njegov račun. Sve se svodi na recept ignorisanja. Teško je za Đukanovića reći nešto pozitivno s obzirom na to ko je, šta je i koliko dugo je oličenje najgoreg. Ali moguće je u velikoj meri okrenuti medijske glave od Crne Gore. Milovi strani mentori znaju da on mora da ode, ali žele da temelji njegove politike opstanu. To podrazumeva i mnoge Đukanovićeve kadrove. Ukratko, iako već njega neće biti na čelu vlasti da posle njega ono što je NATO stratezima bitno ostane isto.

To je logika i mnogih drugih koji su deo Đukanovićeve poslovno-političko-kriminalne konfederacije. Samo su im prioriteti drugačiji kada se radi o očuvanju njegovog nasleđa. No, u jednom se svi slažu - važno je nametnuti spoljnu tišinu u vezi sa izborima u Crnoj Gori. Što dalje uši i oči od nje, da bi Milo sa svojom bratijom prljavim sredstvima mogao da očuva što više od njihovih zajedničkih interesa. Tu se krije odgovor što se Čedomir Jovanović okomio na medije u Srbiji koji nisu zaboravili da Crna Gora postoji. A većina jeste!

Kada pogledamo našu medijsku sliku u vezi sa pitanjem kojim se bavimo, ispada kao da će se uskoro održati izbori u Burundiju, a ne u bratskoj Crnoj Gori. Nikada se njoj u kontekstu izbornih nadmetanja u Srbiji nije poklanjalo manje pažnje nego sada. To pokazuje koliko su medijski i na druge načine snažni i delotvorni Milovi lobisti u Srbiji. Povezani su sa moćnim političkim, poslovnim pa i mafijaškim strukturama, a to - uz obilje Đukanovićevih lobističkih fondova - ima ogroman uticaj i na medijsku sferu. Ipak, sve medije nije moguće potpuno ućutkati. Stoga Jovanović preti, što pokazuje koliko je Đukanović sa svojim satrapima u Crnoj Gori i Srbiji - uplašen.

Razumeju da led pod njima puca i bukvalno svaki informacioni i glasački vrabac može da ih otera u propast. Više ništa nije malo što može da ih ugrozi. Zato očajnički pokušavaju da učine sve što mogu kako bi se bar tokom izbora između Srbije i Crne Gore podigao virtuelni Berlinski zid. To nemamo pravo da dozvolimo i bar u finišu izborne trke važno je učiniti sve što je moguće kako bi se susedna zemlja oslobodila diktature koja vrši identitetski, privredni, verski i svaki drugi genocid nad velikim delom njenih građana a naše braće. Medijske i sve druge institucije u Srbiji dužne su - i zbog demokratskih vrednosti, i zbog nacionalnih interesa - odgovorno da postupe. A ko god ima državljanstvo Crne Gore, a svestan je kakva i kolika kuga hara tom zemljom - neka učini napor da ode na izbore. Preci časnog naroda Crne Gore ginuli su za slobodu u veliki bitkama, a sada nije potrebno stati dušmanima na crtu kod Mojkovca i tu prolivati svoju krv. Dovoljno je otići na izbore i glasati pa time dati istorijski doprinos u borbi protiv ogromnog zla!