Pokazali što su kadre junačke gore

DVE bitke koje su zlatnim slovima upisane u slavnu istoriju Crne Gore, na Martinićima i Krusima 1796. bile su vesnik kraja Otomanske imperije u državici podno Lovćena, ali i Balkana. I danas na ovim prostorima odzvanjaju reči Petra I Petrovića, koje je Crnogorcima uputio pred ove odlučujuće bojeve:

- Na oružje i krvavo polje, mili vitezovi - da pokažemo neprijatelju što su kadre junačke gore! Da pokažemo da u nama neugašeno srbsko srce kuca, srbska krvca vrije, da pokažemo kako gorskije junaka mišica junaštvom nadmašuje na bojnom polju svakog dušmanina!

Zbog poraza na Martinićima Mahmut-paša Bušatlija je udario sa svojom vojskom na Kruse, gde ih je čekalo tri hiljade Crnogoraca sa vladikom Petrom I. U bici je poginuo Mahmut paša i još 74 njegovih oficira. Bogdan Vukov mu je odsekao glavu, da bi je Crnogorci nabili na koplje i doneli na Cetinje u Cetinjski manastir, koji je Mahmut paša nekoliko godina ranije zapalio.

Istaknuti istoričar prof. dr Zoran Lakić, akademik Crnogorske akademije nauka i umetnosti, kaže, za "Novosti", da su Martinići bili najava sloma vladavine Turske na ovim balkanskim prostorima, da bi Krusi označili njen totalni kraj.

Istoričar Zoran Lakić

- Pri tome se mora imati u vidu i ono što se sa Turskom na Balkanu dešavalo desetak godina kasnije. Mislim na veličanstven početak srpske revolucije, kako je poznati nemački naučnik i otac moderne istoriografije Leopold Ranke nazvao Prvi i Drugi srpski ustanak. Tim bunama protiv srednjovekovnog feudalnog turskog sistema najavljivan je kraj turskih zuluma na Balkanu. Njima treba još dodati i poznati grčki ustanak protiv istih zulumćara 1821. I tada je delegacija grčkih ustanika došla na Cetinje da čuje mišljenje i savet crnogorskog mudraca - Petra I Petrovića, čija se reč poštovala u ondašnjoj Evropi, kaže Lakić. - Martinići i Krusi označili su početak procesa oslobodilačke borbe balkanskih naroda. Crna Gora se počela izgrađivati na evropski način: krenula je putem ujedinjenja svojih plemena i stvaranja moderne države, poput onih koje su funkcionisale u Evropi. Pa i u njenom susedstvu. Te evropske procese ona je mogla da prati, između ostalog i zato što ju je predvodio jedan izuzetan vladar - Petar I. Njegovom umu divila se Evropa, nazivajući ga crnogorskim carem, Petrom Velikim i crnogorskim imperatorom Lujem XIV - svakako najvećim vladarima svoga vremena.

Podseća naš sagovornik da je Petar I video mnogo bolje i dalje od svih svojih savremenika.

- Petar Prvi Petrović počeo je da reformiše Crnu Goru na način koji i danas izaziva poštovanje. Nije to bilo lako uraditi. Trebalo je reformisati i svest Crnogoraca. U prvom redu uverenje da je Crna Gora njihova država. I više ničija. Da su narodne institucije - baš narodne. I da više nisu ničija prćija. Da se vlast stvara za dobro naroda i da tako funkcioniše. Da je siromašna Crna Gora dovoljno bogata da njeni stanovnici u njoj mogu živeti životom dostojnim čoveka.

Stanko Crnojević - Bušatlija

POTOMAK BUŠATLIJE I CRNOJEVIćA

- OVA napaćena zemlja doživela je i preživela mnoga čudesa, ali je jedno tek danas ugledala. Kao Mahmut Bušatlija, poslednji muški izdanak Mahmut-paše Bušatlije, onoga koji je ovde izgubio glavu, ja predstavljam porodicu koja je izgubila ovu bitku. Ali kao Stanko Crnojević, poslednji muški izdanak Ivana Crnojevića, ja ovde danas predstavljam i narod koji je pobedio u ovoj slavnoj bici. Ta posečena glava, svetleći u rukama našeg mitropolita Amfilohija mene je dozvala na Cetinje, gde je svaki kamen put ka mojim korenima, ka Ivanu Crnojeviću i njegovom sinu Stanku, koji je postao Skender-beg. Možda je to Božje proviđenje i znak da je više došlo vreme da se ne delimo, pogotovo ako te podele vode novom bratoubilaštvu - poručio je Stanko Crnojević Bušatlija na ovogodišnjoj proslavi bitke na Krusima.

VRATIO ČOJSTVO

VRATIO je vladika čojstvo Crnogorcima i još mnogo toga drugog. Označio je prijatelje, ali i vekovne dušmane Crne Gore. Ponosila se Crna Gora sa svojim prijateljima i nikada nije zaboravljala kroz kakav je trnovit put prolazila. Pa je sa Lovćena zapevala Vila - Oj Rusijo, majko mila! Govorio je i pisao vladika Petar I i da je Ruska majka isto što i naša srpska majka.