Disclipinski tužilac traži smenu glavnog tužioca BiH zbog zataškavanja afera

Kancelarija disciplinskog tužioca Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) BiH danas je podnela prvostepenoj disciplinskoj komisiji disciplinsku tužbu protiv glavnog tužioca Tužilaštva BiH Gorana Salihovića i zatražila njegovo razrešenje sa te dužnosti, saopšteno je iz VSTS-a.Pritužba o povredi dužnosti glavnog tužioca Tužilaštva BiH je registrovana po službenoj dužnosti 8. avgusta, na osnovu medijskih navoda.

Nakon provedene istrage, Kancelarija disciplinskog tužioca je utvrdila da postoji dovoljno dokaza da je glavni tužilac BiH izvršio disciplinske prekršaje, koji se odnose na traženje izuzeća iz predmeta gde postoji sukob interesa, upuštanje u neprimerene kontakte sa sudijom ili strankama u postupku.

Još je utvrđeno da je Salihović omogućavao vršenje dužnosti tužioca osobama koje zakonom nisu bile ovlaštene za tu funkciju, da se mešao u rad sudije ili tužioca, kako bi opstruisao ili potcenjivao njihovo delovanje.

Glavni tužilac je, kako je saopšteno iz VS TS, namerno davao lažne ili nedovoljne informacije u vezi sa prijavama za radno mjesto, o disciplinskim stvarima, pitanjima unapređenja i napredovanja u službi i drugim pitanjima koja su u nadležnosti VSTS-a BiH.

Kancelarija disciplinskog tužioca takođe je utvrdila da postoji dovoljno dokaza da Salihovićevo ponašanje predstavlja ozbiljno kršenje službene dužnosti ili dovodi u pitanje poverenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet tužilaštva.

Prvostepenoj disciplinskoj komisija VSTS-a BiH je upućen zahtev da donese odluku kojom će Salihović biti udaljen od obavljanja dužnosti do okončanja disciplinskog postupka.

Sarajevski portal “Žurnal” objavio je da je Salihović tužen da je prekršio važeće zakone u najmanje šest predmeta, a većina ih se odnosi na slučajeve organizovanog kriminala na području Republike Srpske.

Radi se o predmetu “Pavlović banka”, u kojem je Salihović zabranio postupajućem tužiocu da sasluša predsednika RS Milorada Dodika, koji je jedan od glavnih aktera u ovom spisu, kao i o slučaju “Bobar banka”, gde je glavni tužilac slično postupio, navodi se u tekstu.

Treći predmet u kojem je Salihović odigrao bitnu ulogu u zataškavanju je “stan Nikole Špirića”, navodi Žurnal, pojašnjavajući da se radi o slučaju u kojem je bivši državni ministar finansija i jedan od čelnih ljudi SNSD-a bio je prijavljen za pranje novca, odnosno zbog sumnjive kupovine stana u Beču.

Predmet nazvan kao “kilogram zlata”, još je jedan u nizu predmeta koje je Salihović zataškao, navodi se u tekstu i dodaje da je glavni akter ove afere takođe predsednik RS Milorad Dodik.

Žurnal je objavio da je Salihović, kada je shvatio da su radom Obaveštajne službe BiH, koja je postupala po naredbi Suda BiH, dokumentovani njegovi sumnjivi kontakti sa ljudima Milorada Dodika, počeo sa pripremom hapšenja direktora ove službe Osmana Mehmedagića i predsednice Suda BiH Meddžide Kreso.

Navode o montiranju i zataškavanju istraga u kabinetu glavnog tužioca, potvrdio je i Božo Mihajlović, šef Odeljenja za privredni i organizovani kriminal i korupciju Tužilaštva BiH, koji je u svom iskazu, datom disciplinskom tužiocu, detaljno obrazložio načine na koje je Salihović opstruisao istrage u predmetima organizovanog kriminala.