Kurti bi da ratuje zbog zemlje!

SA druge strane Čakora ponovo se čuju ratni pokliči! Problem ratifikacije sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, koji je Priština potpisala u avgustu prošle godine, još nije dobio "zeleno svetlo" u pokrajinskoj skupštini i potpuno je neizvesno da li će to uopšte da se desi, i ako da - kada. Radi se o, za kosovske Albance spornom dokumentu u kome se Hašim Tači i Isa Mustafa "odriču" više od 8.000 hektara, kojima trenutno gospodare Crnogorci.

Lider Pokreta za Samoopredeljenje Albin Kurti poručio je da bi ovo moglo da donese rat na samoproglašenom Kosovu u narednih pet godina!

- Granica je pitanje podele teritorije. Nemamo zemlju koju bismo nekome poklonili. Na toj zemlji je prolivana krv koju ne možemo da oprostimo - izjavio je Kurti u Tirani, ponavljajući već poznati zahtev da predsednik i premijer samoproglašenog Kosova, Hašim Tači i Isa Mustafa, podnesu ostavke.

On je, kako prenose agencije, saopštio da je odluka vlade u Prištini o povlačenju dogovora o demarkaciji granice sa dnevnog reda sednice tamošnjeg parlamenta došla pod pritiskom opozicije, čime je, kako reče, samoproglašenom Kosovu "spaseno 8.200 hektara teritorije".

- Kao građanin i poslanik DPS smatram neprihvatljivim ako neko pokuša da nanosi štetu odličnim odnosima Podgorice i Prištine. Po meni, problem razgraničenja je unutrašnje pitanje Kosova i dobro je za samo Kosovo i njenu opoziciju da što pre usvoje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom. Niko u ovom slučaju ne gubi teritoriju, naprotiv, dobijamo regionalnu stabilnost - ocenio je za "Novosti" Nikola Gegaj, funkcioner DPS.

Za Crnu Goru je, kaže on, ne prihvatljiva demonstracija sile ma koje političke volje.

* Nikola Gegaj i Albin Kurti

- Odlaganje donošenja zakona o ratifikaciji u kosovskom parlamentu nije dobro za Kosovo u očima međunarodne zajednice. Uostalom, i predsednik SAD je nedavno u razgovoru sa ambasadorkom Kosova u Vašintonu Florom Čitaku, pozdravio i podržao sporazum o razgraničenju. Isti stav je iznela i EU što je uslov za liberalizaciju viznog režima.

UKLONjENE PIRAMIDE

PROBLEM se pojavio nekoliko meseci posle NATO bombardovanja SRJ 1999, kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murine prema Peći, i na nekoliko mesta postavili piramide koje su za snage međunarodne zajednice bili garancija razgraničenja Crne Gore i Kosova. Ali taj posao je tada izveden na štetu Crne Gore, jer su piramide postavljene na 850 metara unutar njene teritorije. Nervoza je "pukla" 2009. kada su u blizini Rožaja na putu za Peć, kosmetski Albanci uništili i uklonili obeležja države Crne Gore.

VELEIZDAJA

LIDER Demokratske narodne partije Milan Knežević kaže da potpisivanje sporazuma o razgraničenju sa lažnom državom Kosovo predstavlja veleizdaju interesa Crne Gore i Srbije.

- Nakon priznanja tzv. Kosova i proglašenja Hašima Tačija za počasnog građanina Ulcinja, ovaj poslednji čin je akt veleizdaje interesa i Crne Gore i interesa Srbije - ocenjuje Knežević.