Igre oko granica: Podgorica ćuti, Albanci slave

Niko iz državnog vrha Crne Gore nije se oglasio povodom odluke Vlade Kosova da se povuče rasprava u tamošnjem parlamentu o razgraničenju sa Crnom Gorom, posle velikih pritisaka naroda ispred zdanja parlamenta opozicionih stranaka i pojedinaca iz vladajuće koalicije Hašima Tačija i Ise Mustafe.

Avgusta prošle godine u Beču je potpisan sporazum o demarkaciji čiju ratifikaciju Priština još nije overila. Takođe, ni hici koji su se pre dva dana čuli sa druge strane Čakora, nisu uznemirili režim u Podgorici, za razliku od tamošnjih stočara na planini, nedaleko od mesta gde su Albanci šenlučili i slavili "pobedu".

Iz bezbednosnih razloga Srbi, poslanici u parlamentu u Prištini, nisu došli na sednicu, pa nijedna strana nije imala dvotrećinsku većinu. Savez udruženja raseljenih sa KiM u Crnoj Gori pozdravio je neučešće poslanika Srpske liste na sednici tzv. Skupštine Kosova. Predsednik saveza Milenko Jovanović podsetio je da se Crna Gora ne graniči "sa nekavim samoproglašenim i međunarodno nepriznatim Kosovom", već sa Srbijom, čiju teritorijalnu celovitost neupitno priznaju Ujedinjene nacije.

Albanci žele da prisvoje osam hiljada hektara plodnog zemljišta, pod katunima i šumom! Najpre je osvajanjem "zapretila" tzv. Albanska nacionalna armija, što je podiglo pripravnost crnogorske policije.

- Dešavanja koja podstiču ekstremni kosmetski Albanci nisu iznenađenje, jer to čine u kontinuitetu. Posle sramne odluke Vlade Crne Gore 2008. godine da prizna kvazi državu Kosovo, otvorena je pandorina kutija, pa danas taj isti kabinet Mila Đukanovića nije u stanju da zaštiti državne interese Crne Gore - kaže za "Novosti" Milan Knežević, lider Demokratske narodne parije, članice Demokratskog fronta. -

Priznanjem tzv. države Kosovo režim u Podgorici napravio je najsramniju odluku u crnogorskoj istoriji prema Srbiji ali i prema teritorijalnim interesima Crne Gore. U terorističkoj tvorevini UČK Tači i njegova družina "plivaju". Upravo Tači pokazuje licemerje, jer na jednoj strani se tobože zalaže za pomirenje, a na drugoj strani rovari i podstiče projekat velike Albanije.

Knežević ukazuje da se radi o složenoj bezbednosnoj situaciji na međi Srbije i Crne Gore.

- Đukanović misli i dalje da će ćutanjem smiriti stanje i grdno se vara. Ne može se on od toga odbraniti čak ni kroz usta Filipa Vujanovića i drugih - dodaje naš sagovornik.

Isprovocirani rezolucijom parlamenta u Prištini koja traži da joj Podgorica vrati zemljište, predstavnici Demokratskog fronta najavili su rezoluciju da se Crnoj Gori vrate granice iz 1913. godine, kada je Metohija bila njen deo.

- To što je Priština uradila klasični je atak na suverenitet Crne Gore - kaže Knežević. - Tražićemo kad-tad obnovu granica Crne Gore iz 1913!

A razgraničenje sa Srbijom pre 103 godine urađeno je posle balkanskih ratova. Mirko Mijušković, punomoćnik crnogorskog kralja Nikole Petrovića u pregovorima sa kolegom iz Srbije Milošem Božanovićem, zastupnikom Petra I Karađorđevića, nije krio zadovoljstvo učinjenim. Dve bratske zemlje burno su proslavile zajedničku "među".

OD PELjEŠCA DO PRIZRENA

Ako bi Hašim Tači vratio ono sve što je do 1945. godine bilo crnogorsko, time bi se vaspostavila prava Crna Gora - ocenio je mitropolit Amfilohije.

- U to, naravno, spadaju još Pelješac, Ston, Mljet, Dubrovnik, teritorija do Neretve, zatim Raška oblast, Nova Varoš, Novi Pazar do Mitrovice i do Đakovice i Prizrena. I Sveti Petar Cetinjski imao je plan stvaranja srpskog carstva i bilo je reči da on bude kralj Dalmacije i da Dubrovnik i ceo taj kraj budu u tom obnovljenom Dušanovom carstvu. Sve što se posle toga događalo i za vreme Petra II Petrovića Njegoša bilo je usmereno u tom pravcu što potvrđuje i njegova poezija.