Vojvodi Đurišiću dostojno obeležje

MI, potomci stradalih pripadnika jugoslovenske vojske u otadžbini, zahtevamo od Vlade Mila Đukanovića, Skupštine Crne Gore i drugih državnih organa da shodno standardima, koji važe u svim zemljama demokratije, a gde je svakom dozvoljeno pravo na grob i spomenik, omoguće podizanje spomenika vojvodi Pavlu Đurišiću, žrtvi ustaškog terora i komandantu Trinaestojulskog ustanka 1941. godine.

Ovo je deo deklaracije Zaostroškog sabora, koji je počeo u nedelju i biće nastavljen u ponedeljak u Gornjem Zaostru, "crnogorskoj Ravnoj gori", u koju su "Novosti" imale uvid, a kojom organizatori ponavljaju zahtev ispostavljen vlastima pre više od jedne decenije.

- Izgradnjom spomenika u Beranama otklonila bi se nepravda koja je punih 70 godina nanošena ovoj nesporno značajnoj istorijskoj ličnosti, a svim pripadnicima jugoslovenske vojske u otadžbini, iz Crne Gore, podigao zaslužen spomenik posle toliko godina od njihove pogibije - kažu tvorci Deklaracije i organizatori Sabora, i naglašavaju da se ove godine navršava 75 godina "od oslobođenja Berana od italijanskog okupatora, na čelu sa vojvodom Pavlom Đurišićem, kao i sedam decenija od streljanja komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića".

- Mi želimo samo ono što su demokratske zemlje u Evropi odavno uradile. Želimo bratsko izmirenje neistomišljenika, koji bi, ako ni zbog čega drugog, trebalo da se izmire zbog kostiju neopojanih, stratišta i grobnica bezimenih - kaže istoričar Goran Kiković, autor knjige "Srpski narod u Crnoj Gori kroz vekove", i predsednik SO Berane.

Podsećamo da je Viši sud u Beogradu prošle godine proglasio Mihailovića nevinim, a time i sve pripadnike JVuO, pa i komadanta Limskih četničkih odreda, vojvodu Pavle Đurišić, koji je oslobodio Berane 18. jula 1941, a potom je održana 21. jula skupština, prva te vrste u okupiranoj Jugoslaviji i Evropi.

- Crna Gora mora izvršiti reviziju nekih istorijskih činjenica i argumenata vezanih za bratoubilački rat i ravnopravno tretirati partizanski i četnički pokret, jer su oba bila antifašistički, a to su učinile i neke susedne zemlje, kakav je slučaj u Srbiji.Podsećamo javnost da nema evropskih integracija bez bratskog pomirenja među nama, jer davno su naši preci rekli "ko neće brata za brata, taj hoće tuđina za gospodara" - takođe je navedeno u deklaraciji, kojom se zahteva da se reši pitanje konfiskacije i potomcima nevino nastradalih vrati oduzeta imovina, čast i dostojanstvo.

Od Skupštine, Vlade i državnih organa Crne Gore traži se da se žrtvama zločina totalitarnog komunističkog režima izrazi iskreno žaljenje, razumevanje i priznanje, i istovremeno otvori proces odgovornosti za sve naredbodavace i izvršioce. Takođe, da Vlada Crne Gore i državno tužilašto otpočnu utvrđivanje konkretnih činjenica za počinjeni zločin u maju i junu 1945. u Sloveniji, ali i drugih zločina komunističke vlasti na prostoru današnje Crne Gore.

DVAPUT MINIRAN

PRE desetak godina u Gornjem Zaostru je bio uređen amfiteatar i podignut postament za spomenik Pavlu Đurišiću, izrađen u jednoj umetničkoj livnici u Beogradu.

Međutim, specijalci MUP Crne Gore su u dva navrata minirali postament i na neodređeno vreme odložili svečano otvaranje spomenika, čije podizanje je zabranjeno rešenjem ministarke kulture dr Vesne Kilibarde.