Stepinac i Artuković

BILO je potrebno samo desetak dana Županijskom sudu u Zagrebu da "utvrdi pravu istinu" i poništi presudu iz 1946, kad je ustaški kardinal Stepinac osuđen na 16 godina zatvora zbog nebrojenih zločina prema Srbima, Romima i Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

Sud je automatski rehabilitovao i ustaškog pukovnika, desnu ruku Ante Pavelića, Eriha Lisaka, drugooptuženog na suđenju Stepincu, takođe osuđenog zbog zverstava koje je počinio kao verni sluga nacističko-ustaškog režima.

Da se u njihovoj "lijepoj" ništa ne događa slučajno najavljeno je pre ravno tri decenije.

Juna 1986. na optuženičku klupu suda u Zagrebu seo je, tada 87-godišnji Andrija Artuković u vreme strahovlade Ante Pavelića ministar unutrašnjih poslova i bogoštovlja (vere!) takođe zbog ratnih zločina.

Iako je tada osuđen na smrt, sam proces "ministra smrti" predstavljalo je, umesto suđenja stoleća kako je najavljivano, samo sudsku farsu sa jeftinom predigrom u SAD!

Pobegavši zahvaljujući vatikanskim pacovskim kanalima prvo u Irsku da bi 1948. dobio utočište na zapadnoj obali SAD, gde su ga locirale naše službe bezbednosti, uspevao je zahvaljujući naravno domaćim vlastima da uprkos zahtevima SFRJ ne bude izručen našoj nekadašnjoj državi kako bi mu se sudilo u Zagrebu.

Ali, avaj, to je učinjeno tek februara 1986, kad je, baš kao u nekom rijalitiju, na nosilima iznesen iz aviona na aerodromu Pleso uz mnogo kamera ne bi li se izazvalo sažaljenje kako će se suditi onemoćalom starcu.

Tek tada na suđenju nastaje prava pravosudna farsa.

Na zaprepašćenje nas nekolicine akreditovanih jugonovinara, trojice zvaničnih posmatrača naše vlade, stranih žurnalista, Artukovićeve kćeri Višnje i sina Radosava (lično sam ih upoznao) i dvadesetak "neutralnih posmatrača", pročitana je na ushit simpatizera okrivljenog optužnica u četiri tačke među kojima i ona kako je neutvrđenog dana, neutvrđene godine naredio ubistvo neutvrđenih protivnika NDH!

Dve godine kasnije, 16. januara u 89. godini u zagrebačkoj bolnici Kaznenog doma preminuo je i sahranjen na, navodno, neobeleženom mestu.

Zato, zbog svega navedenog, ne čude poslednje presude hrvatskog pravosuđa kao što ne bi bilo začuđujuće da potomci "ministra smrti NDH" zatraže novčanu nadoknadu zbog "neutvrđenih zločina" njihovog oca, dede i pradede!