Poništena presuda ali zločini Stepinca ostaju

PONIŠTENjEM presude ratnom zločincu Alojziju Stepincu Hrvatska je napravila još jedan korak ka rehabilitaciji tekovina NDH. I ovaj potez hrvatskog pravosuđa pomak je ka relativizaciji zločina ustaškog režima prema Srbima, Jevrejima i Romima. Ovim aktom Županijskog suda u Zagrebu, međutim, ne može se osporiti Stepinčeva odgovornost za nedela ustaša tokom Drugog svetskog rata.

Dan posle odluke hrvatskog pravosuđa o ukidanju presude iz 1946. godine ovako se na slučaj Stepinac gleda u Srbiji, ali i u levičarskim i nezavisnim krugovima u Hrvatskoj. Posebnu težinu njegovoj sudskoj rehabilitaciji u Hrvatskoj daje činjenica da je Mešovita komisija Biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve, zadužene za rasvetljavanje istorijske uloge kontroverznog kardinala, tek počela svoj posao i još nije izrekla svoju reč.

Da sporno poništenje sudske presude više govori o današnjoj Hrvatskoj, nego o Srbima i Srbiji izjavio je juče premijer Aleksandar Vučić. On je rekao i da su ga u ovom slučaju više pogodile određene izjave i komentari relativizovanja dela javnosti u Srbiji.

- Stepinac je bio jedan od ključnih ideologa najgore nacističke vlasti na evropskom tlu - podsetio je premijer. - Srbija će uvek biti na strani antifašizma. Srpski narod nikada neće podržavati fašizam i znaće da sačuva svoju zemlju od toga. Kako će prema njemu da se odnose drugi, to je njihova stvar.

Vučić je naglasio da će nastojati da odnosi Srbije i Hrvatske ostanu dobri i da se sprovede sve potpisano u deklaraciji sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović.

- Uradićemo sve da da ispoštujemo hrvatsku manjinu kako bi se ona osećala dobro u Srbiji. Hoću da se građani Srbije ponose onim što pružaju manjinskim narodima - rekao je predsednik srpske vlade.

Pravni potez Županijskog suda u Zagrebu i tročlanog veća kojim je predsedavao sudija Ivan Turudić, međutim, pokazao je neskrivenu želju da se na sličan način ukine i sećanje na NDH i njene zločine. To smatra i ministar za rad Aleksandar Vulin, koji podseća na to da je Stepinac bio vikar ustaške vojske, koji je vodio 1.770 dokazanih sveštenika koji su učestvovali u zločinima.

- Ne možete rehabilitovati Stepinca, a ne rehabilitovati zločin u Jasenovcu, ustaški pokret i ne reći da je NDH bila istorijska težnja hrvatskog naroda - naglašava Vulin. - Oni koji su to uradili hoće da rehabilituju fašističku politiku i kažu da jame u Jasenovcu i Jadovnu nisu bile dovoljno pune.

Novi momenat u sagledavanju odgovornosti Alojzija Stepinca u hrvatskoj javnosti juče nije bio tema dana. Skori izbori, terorizam u Nemačkoj i letnji praznici “pomeli” su Stepinca sa naslovnih strana novina, a retki su i javni komentari po svemu očekivane sudske odluke.

Sudsko ukidanje presude iz 1946. godine, ipak, izazvalo je ipak oduševljenje u desničarskim krugovima. Uprkos njima čuju se i tumačenja koja razdvajaju odgovornost kontroverznog nadbiskupa za zločine od ishoda sudskog postupka režiranih od posleratnih vlasti.

Ovakav stav deli i hrvatski istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu Hrvoje Klasić, koji tvrdi da ukidanje presude protiv Stepnica ne znači i da je kardinal proglašen nevinim za delovanje tokom Drugog svetskog rata.

- Sud u Zagrebu nije ulazio u ocenu toga da li je Stepinac kriv ili nije - objašnjava Klasić. - Sudsko veće ukinulo je presudu, jer je utvrđeno da je tokom suđenja hrvatskom kardinalu prekršena pravna procedura. To znači da Stepinac nije kriv, ali to ne znači ni da je proglašen nevinim, jer nije ponovljen sudski proces.

Sudsku odluku, međutim, Klasić razdvaja i od rada mešovite komisije dveju crkava, kao i od procesa Stepinčeve kanonizacije, koji je zaustavljen pred samim krajem.

- Pravoslavna crkva, niti istoričari, nemaju uticaja na ishod, jer, koliko sam čuo, odluka je već doneta. Bilo kakav nalaz mešovite komisije neće uticati na proces proglašenja Stepinca svecem - tvrdi hrvatski istoričar.

“Slučaj Stepinac” može da ima još jednu važnu posledicu. U Hrvatskoj je u poratno vreme sprovedeno oko 30.000 suđenja na kojima je za razne vidove saradnje sa okupatorom i ustaškim režimom osuđeno više od 100.000 ljudi. Članovi njihovih porodica ubuduće imaće mogućnost da zatraže poništenje presuda. Veliko je pitanje, otud, hoće li sudovi razmatrati i krivicu svih osuđenih od strane jugoslovenskih vlasti posle 1945. godine.

GRAFITI MRŽNjE

POSLE skrnavljenja pravoslavnog hrama Svetog Prokopija u Rajevom Selu kod Županje, zabeležen je i sličan incident u selu Drenovci u Vukovarsko-sremskoj županiji. U oba slučaja izostale su reakcije hravatskih vlasti, a ni počinioci nisu otkriveni. “Istrebićemo vas stoko srpska”, “Selite se”, “NDH”, “Ustaše” i slične poruke osvanule su na ovim hramovima.

MEĐUCRKVENA KOMISIJA RADI NEZAVISNO

HRVATSKI desničari smatraju da će posle sudske odluke i komisija Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve lakše utvrditi istorijsku ulogu Alojzija Stepinca. “Novostima” je, međutim, iz izvora bliskih članovima ove komisije ovo - demantovano.

- Komisija ima jasne granice u kojima mora da radi. Sudska odluka zato neće imati nikakvog uticaja - kaže sagovornik “Novosti” blizak delegaciji Hrvatske biskupske konferencije. - Ni Vatikan neće to uzimati u obzir, jer nije tajna da se sudovi posle rata nisu držali procedure. I mnogi sagovornici sa srpske strane slažu se da je suđenje kardinalu Stepincu 1946. godine bilo u mnogim aspektima nepravilno, ali to sigurno nije nešto oko čega će se članovi komisije izjašnjavati.