Rečnik crnogorskog jezika, ipak, neće biti povučen

PODGORICA - Ništa nije izmišljeno, a izvinjavati se neću!

Ovako je predsednik Crnogorske akademija nauka i umetnosti Momir Đurović juče reagovao na napade dela albanskih i bošnjačkih političara da je "Rječnik crnogorskog narodnog i književnog jezika" napad na njihove narode.

- Autorski tim "Rječnika" koristio je već objavljeno i njegovo povlačenje bi značilo da se povlače i stotine ranije izdatih knjiga - izjavio je Đurović na sednici Saveta za izradu rečnika. - Nesporazum se pojavio u tumačenju, jer su neki kritičari rečnik shvatili kao enciklopediju i u tom smislu su tražili neka rešenja. "Rječnik" nije enciklopedija, već leksikon.

Đurović je naveo da je neki primer u rečniku mogao biti odabran sa više osećanja, ali teško je naći u tih deset ili 11 odrednica nešto na šta se iko može objektivno uvredititi.

- Nije mi jasno zašto se kritičari "Rječnika" ljute. Mi želimo sve da ispravimo, a u tome nailazimo samo na galamu, mi se ljutimo, mi se vređamo, ali nam niko ništa ne govori. Mi smo našli greške i želimo sve da ispravimo - poručio je Đurović, pojasnivši da je alabanizacija, na način na koji je objašnjena u leksikonu, u svakom dokumentu na taj način i opisana.

- Amerikanizacija je mnogo drugačiji pojam nego albanizacija. Albanizacija se veže za jednu teritoriju, a amerikanizacija za čitav svet. Tako da kada dajete primedbe, zamolio bih da budete što konkretniji da bi se one mogle razmotriti - pojasnio je Đurović.

Prvi tom "Rječnika crnogorskog narodnog i književnog jezika" broji fond od 12.018 reči, na preko 500 stranica, među kojima je, kako navode priređivači, i 3.445 reči koje pripadaju narodnom govoru i odražavaju crnogorski mentalitet.

ALAH I TURČIN

Član Saveta, Šerbo Rastoder, smatra da je rečnik problematizovao suštinsko pitanje, a to je kakvo je crnogorsko nasleđe.

- Da li naše nasleđe može korespondirati sa onim što su savremeni civizacijski tokovi. Ako imate korpus oko 300-350 knjiga i u njima nema lepe reči za Alaha i Turčina, onda nije problem redaktorski tim koji je taj primer prepoznao kao deo nasleđa - pojasnio je Rastoder. - Alah, agarjanin, abdest mogu i treba da se koriguju, ali ne u smislu da se menja postojeće značanje - poručuje Rastoder.