CG: Za plate ministara još 13 miliona evra

ČAK 13 miliona evra biće potrebno dodatno izdvojiti iz državnog budžeta za plate funkcionera, ne računajući one u opštinama koji će se finansirati uglavnom iz polupraznih lokalnih kasa. Ukoliko, prema novom Zakonu o zaradama u javnom sektoru, vrednost jednog boda bude 55 evra ili veća, osnovna plata predsednika države, kome će se zarada obračunavati po koeficijentu 32, iznosiće 1.760 evra!

Iza primanja prvog čoveka države, slede zarade predsednika Skupštine, premijera, predsednika Ustavnog i Vrhovnog suda, koji će sa koeficijentom 30, imati po 1.650 evra mesečno.

Novi zakon i Odluka o zaradama lokalnih funkcionera, na kojima se radilo dve godine, usvojeni su zahvaljujući glasovima poslanika DPS, Liberalne partije, manjinskih stranaka, socijaldemokrata i Pozitivne Crne Gore. Kad je zakon krajem februara usvojen, rečeno je da se njime ukidaju naknade za radna tela, komisije, razni dodaci... Iz Ministarstva finansija, poručili su da je reč o uvođenju reda u platne spiskove u javnom sektoru i boljoj kontroli zarada.

Plata predsednika države biće obračunata sa koeficijentom 32. Istom platnom razredu, ali sa koeficijentom 26, pripadaju ministri, poslanici, glavni specijalni tužilac i zaštitnik ljudskih prava i sloboda, kao i predsednik Senata Državne revizorske institucije. Nižu platu (koeficijent 25), imaće direktor Agencije za nacionalnu bezbednost, direktor Agencije za sprečavanje korupcije i predsednik Apelacionog suda.

Zdenka Popović, potpredsednica Demokratske Crne Gore, juče je izjavila da je skandalozno da u Crnoj Gori, državi socijalne pravde, raspon između najnižeg i najvišeg koeficijenta u javnom sektoru bude 1:12,3, da najviši na državnom nivou bude 32, a najniži 2,6, a u Podgorici najviši 25, a najniži 2,6.

- Na ovaj način su svi državni i lokalni funkcioneri, kao i zaposleni u njihovim kabinetima, privilegovani u odnosu na najveći broj službenika i nameštenika koji su se ovih dana, nakon isplate zarada, suočili sa činjenicom da od povećanja zarada nema ništa. U nekim slučajevima, zarade su čak i smanjene, zbog smanjene obračunske vrednosti koeficijenta - izjavila je Zdenka Popović. - Na lokalnom nivou to će izazvati opterećenje lokalnih budžeta, uz mogućnost da u nekim lokalnim samoupravama isplata zarada kasni, jer izdaci po osnovu uvećanih bruto zarada nisu planirani za 2016. godinu.

Novim zakonom predsednici opština i gradonačelnici će imati nižu zaradu od poslanika i ministara. Tako gradonačelniku Podgorice sa više od 100.000 stanovnika, sleduje plata sa obračunskim koeficijentom 25, a za predsednike opština sa manje od 10.000 stanovnika koeficijent 18. Koeficijent od 20 pripada čelnicima opština koje imaju između 10.000 i 50.000 stanovnika.

Zvanično najveće plate u Crnoj Gori, veću nego predsednik ili premijer, trenutno imaju ministar održivog razvoja i turizma Branimir Gvozdenović - 2.108 evra i donedavno ministar finansija Radoje Žugić - 1.993, koga je u međuvremenu nasledio Raško Konjević (SDP).

Krajem prošle godine posle protesta DF, službenicima MUP iz sektora kriminalističke policije odobreno je povećanje plate do čak 15, a ostalim zaposlenima pet odsto! To je epilog dužih pregovora tadašnjih ministra unutrašnjih poslova Raška Konjevića i ministra finansija Radoja Žugića.

SLEDI POVEĆANjE POREZA

Trinaest miliona evra je iznos koji će građani Crne Gore na godišnjem nivou morati da izdvoje za povećanje zarada državnim funkcionerima. Toliko otprilike košta i izgradnja šest vrtića! Umesto u infrastrukturne i kapitalne projekte, ovaj novac ide u potrošnju. Dakle, do kraja godine možemo očekivati povećanje poreza, taksi, naknada i uvođenja novih nameta, kako bi se obezbedio novac za isplatu bruto zarada državnim i lokalnim funkcionerima i imenovanim licima - upozorava Zdenka Popović.