SA platoa ispred Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici u petak je srpsko-crnogorskom udruženju "Rozafa-Morača" u Skadru upućen kontingent knjiga edicije kompanije "Novosti", dar dopisništva u Podgorici.

U rukama profesora srpskog jezika Svetozara Ćirakovića našla su se vredna dela domaće književnosti, koja će popuniti biblioteku udruženja, koje vodi bitku za očuvanje srpskog jezika, vere i nacije u Albaniji.

Knjige su uručili direktor preduzeća "Novosti pres", Lazar Obradović, i šef dopisništva u Crnoj Gori Veliša Kadić. Poslata je poruka mališanima, čiji su koreni sa ove strane granice, da poštuju uzvišenu misiju svog profesora, koji iz Nikšića svojim "pasatom" prevaljuje mnogo kilometara, ne bi li im preneo bogato znanje i iskustvo.

- Hvala kompaniji "Novosti", koja je i ranije vodila brigu o srpskoj manjini u Albaniji. Obradovaće se moji učenici, ali i stariji, koji su savladali Vukovu azbuku i upoznali se sa najvrednijim delima srpske književnosti. Posebno će ovaj dar razgaliti članove udruženja "Morača-Rozafa" - kazao je pred put profesor Ćiraković. - Zahvaljujući visokopreosvećenom mitropolitu Amfilohiju, kao i Pavlu Brajoviću, predsedniku udruženja, zaživela je škola srpskog jezika u drevnom gradu Skadru, kao preteča očuvanja našeg identiteta.

Nešto što je pre nekoliko godina delovalo nestvarno, sada je realnost. Preko Božaja više čujemo eho srpskih gusala i naše epike, kojoj se divio slavni Gete, nego u podlovćenskoj državici. Što se tiče naše kompanije, međe ne postoje, posebno gde stanuje naš narod. Sličnih akcija biće i ubuduće - poručili su Obradović i Kadić. - Nadamo se da će se profesor Ćiraković, ipak, jednog dana vratiti rodnom Nikšiću i predavati srpski jezik kao nekada.

Poklon vrednih dela srpsko-crnogorskom udruženju dao je i podgorički pesnik Bogoljub Boban Velimirović.

- Ovo su mogle samo "Novosti", jer na sličan poduhvat nisam naišao u Crnoj Gori. Tu su i moje knjige, koje će popuniti biblioteku naše braće preko međe - naveo je Velimirović.

Kroz školu srpskog jezika u Skadru prošlo je preko hiljadu polaznika od osam do 65 godina. Naučili su Vukovu azbuku, pročitali Njegoševa dela, Andrića, Crnjanskog, Desanku Maksimović...


TRADICIJA

U ALBANIJI je 1925. postojala škola na srpskom jeziku i zvala se "Obilić". O njoj postoje svedočanstva i zapisi, pa čak i fotografija, na kojoj su učitelji i dvadeset učenika, a nalazi se u učionici u kojoj držim nastavu u Skadru - kaže profesor Ćiraković. - Nažalost, 1935. zloglasni albanski kralj Zogu naredio je da se škola zatvori i tako je bilo pune 73 godine, sve dok vlada u Tirani nije odobrila izvođenje nastave na srpskom jeziku.