Komnen Bećirović: Moraču čuvaju Evropljani

TRIDESET godina Komnen Bećirović iz Ljevišta, profesor svetske književnosti, bori se za spas Morače sa svim njenim jedinstvenim prirodnim i civilizacijskim blagom, pronoseći njeno ime diljem Evrope i sveta.

Iz Grada svetlosti, prestonice Francuske u kojoj živi, probudio je Komnen usnulu Evropu ne bi li pomogla u spasavanju bisera prirode, svetskog dragulja. Svojevremeno je u svoju misiju uključio i jednog od najvećih ekologa današnjice Franca Vebera, pa čuvenog vizantologa Dimitrija Obolenskog, koji su svojim autoritetima bezuspešno pokušavali da ubede vlasti u Crnoj Gori da se odustane od pogubnog nauma - izgradnje četiri hidroelektrane na Morači. Tim projektom bi bila ugrožena nemanjićka lavra-manastir Morača i Hram Uspenja Presvete Bogorodice. "Utopila" bi se i čuvena epska pesma "Ženidba Maksima Crnojevića", nastala upravo na obalama ove reke.

- Naišao sam na pozitivnu reakciju u Evropskoj komisiji i Unesku po pitanju upisa Morače u opštečovečanska dobra pod zaštitom. Više puta su mi zvaničnici Uneska, Metčild Rosler, Ana Sidorenko i Irina Bokova, rekli da Moraču kao svetsku baštinu treba da kandiduje Vlada Crne Gore, što, uprkos meni i mojim saborcima javnim obraćanjima, nikako da učini - kaže, za "Novosti", Komnen Bećirović.

* Očekujete li da će vlast, ipak, popustiti i odustati od nauma?

- Nadam se da će crnogorski glavari, na čelu sa Milom Đukanovićem, kada već naš glas o Morači ne slušaju, počuti glas Evrope. Tim pre što se, ima već nekoliko godina, ekološka sekcija EK u Briselu nedvosmisleno izjasnila, sa nekoliko stranih ekoloških organizacija, protiv projekta hidroelektrana na Morači. I, zaista, verovatno da nikad i nigde u istoriji gradnje hidroelektrana nije bilo toliko razloga protiv, koliko kada je u pitanju Morača. Stoga je jasno, kao sunce, da treba odustati od takvog nauma i posle više od pola veka skinuti prokletstvo s Morače, proglasiti je nacionalnim parkom i kandidovati za Unesko.

* Šta bi se desilo u slučaju izgradnje HE?

- To bi bila zauvek utamničena slobodarska Morača, junakinja moračke epopeje, ali i najčistija i najraspevanija reka na evropskom kontinentu. Bio bi potopljen njen veličanstveni kanjon, kao i još čudesniji pritoke Mrtvice, oba stara desetine miliona godina, tako da se u njihovim liticama može čitati povest planete. Bio bi potopljen i zauvek zanemeo hučni, najviši i najslavniji crnogorski vodopad Svetigora, kojim se otvara "Moračko kolo" kralja Nikole. Potop bi, takođe, progutao arheološka nalazišta, staništa preistorijskog čoveka od pre 120.000 godina u brojnim pećinama. Našlo bi se pod vodom i iskonsko "endemsko bilje", koje ne raste nigde drugde na planeti, osim na obalama Morače i njenih pritoka, ali bi ostale bez svojih staništa i jata ptica, koje se pri seobi gnezde u kanjonima.

* Može li se dogoditi da i priroda i klima budu ugrožene branama na Morači?

- Usled jezera u podnožju kanjona, proradila bi mnoga klizišta, posebno Đuđevina - Bare Radovića, najveće u Dinaridima, a zbog prekida dotoka mediteranske struje uz dolinu reke, došlo bi do drastične promene klime u dve Morače i Rovcima, što bi se pogubno odrazilo na floru i faunu čitave oblasti. Potapanjem puta koji povezuje Moraču i Rovce sa svetom, ti bi krajevi konačno obezljudili i zapusteli.