Država opstruisala glasanje

PODGORICA - Mnogobrojni su bili primeri opstrukcije državnih organa, kako se ne bi u biračke spiskove upisali "nepodobni".

Sekretarijat za lokalnu samoupravu, navodno, tražio je od MUP potvrdu o prebivalištu građana, jer je to obavezan da dostavi po službenoj dužnosti. MUP, međutim, nije dostavio potvrdu, dok ne prođe rok za upis u birački spisak, pravdajući se da imaju mnogo posla.

Primera radi, karakteristično je rešenje, kojim se odbija zahtev Tanji Medojević, gde sekretar za lokalnu samoupravu, Mirjana Barović, potvrđuje opstrukciju MUP-a. Na drugoj strani, bivši policajac Refik Rastoder, stalno nastanjen na Zabjelu, doveo je grupu od 15-20 građana romske nacionalnosti posle završenog radnog vremena u CB kod načelnika upravnih poslova Ljiljane Dapčević gde su se zadržali preko dva sata, a potom organizovano napustili centar.

Istovremeno Ljiljana Dapčević u radnom vremenu oko 11 časova odbija da primi ovlašćene predstavnika Bloka za zajedničku državu Vukotu Šćekića i Srećka Šenka i onemogućava im da izvrše uvid u službenu dokumentaciju na što je bila zakonom obavezna. Treba napomenuti da je na popisu 2003. godine preko deset hiljada Roma statistički nestalo. Da bi se za referendum ubrzano povećavao njihov broj u biračkim spiskovima po čitavoj Crnoj Gori, navodi se u "Bijeloj knjizi".

Čim se završila referendumska kampanja i počela izborna tišina našli su se na udaru policajci i to od svojih kolega! U pritužbi Republičkoj referendumskoj komisiji navodi se da je preko stotinu policajaca poslato na "odmor". Taj izraz se koristi kada se šalju, bez objašnjenja, kući oni za koje se sumnja da su protiv razbijanja zajedničke države. Pored policije posebnu aktivnost su u referendumskoj kampanji pokazali starešine i službenici Uprave za odbranu.

Ni Ministarstvo za zaštitu manjinskih i etničkih prava nije sedelo skrštenih ruku. Tih dana je u Ulcinju ministar Hajdinaga po školskim ustanovama prisustvovao isleđivanju nastavnog osoblja o nacionalnom opredeljenju koje su sprovodili direktori škola. Od direktora nisu ostali pošteđeni maloletni učenici koji su morali da se izjašnjavaju na kom jeziku navodno žele nastaviti školovanje.

U opštini Ulcinj u kampanju su se uključili i službenici Osnovnog suda. Šef računovodstva Zorka Nenezić od "nepodobnih" je tražila da joj predaju lične karte a neke koji nisu pristajali upozoravala je na nezavršene sudske predmete. Za svojom koleginicom nije zaostajao ni sudija Stevo Pecić. Kako se navodi u pritužbi upućenoj Republičkoj referendumskoj komisiji sudija Pecić je Rome pozivao u kancelariju ulcinjskog Suda i bez prisustva daktilografa obavljao razgovore. Isti sudija 1996. godine je smenjen sa mesta sudije u Ulcinju "zbog ozbiljnih propusta u radu", kako je tada navedeno u dispozitivu rešenja.

NE MOŽE IZ SRBIJE

U BLOKU za zajedničku državu tvrde da je majski referendum bio crnogorski skandal, zato što je režim Mila Đukanovića zabranio da glasa 264.000 Crnogoraca koji žive u Srbiji, a rođeni su, imaju državljanstvo, kuće i porodice u Crnoj Gori. S druge strane, to nije važilo za prekoatlantsku dijasporu, koja je sa desetinama aviona stizala do Podgorice da bi izabrala crnogorsku suverenost. Računice pokazuju da je za taj transport potrošeno oko pet miliona evra!

(KRAJ)