Kolašin: Čuvari amaneta iz LJevišta

OSVEŽIO je nedavno Branko Bato Krković, pesnik, književnik i hroničar gornjomaračkog sela Ljevišta, sećanja na stare običaje, koji su bili zaštitni znak njegovog rodnog kraja, a bogme i cele Morače. U saradnji sa kulturnim institucijama Kolašina, on je krajem aprila Ljevišta vratio u prošlost i kolibe, gde je opet zagospodario nekadašnji "sjednik", uz pesme i igre momaka i devojaka, zvuke gusala i dvojnica, "prstena", "cikvanja", dobre čašice i zdrave hrane. Ideja je rođena u kolašinskom "Etnokampu", gde se studijski prikupljaju vredni materijali zaboravljenih igara, pesama i običaja, sa željom da se analitički istraže i revitalizuju. U taj posao su se "umešali" istraživači Branislav Jeknić, direktor Centra za kulturu Kolašina, Davor Sedlarević, rukovodilac KUD "Mijat Mašković" iz Kolašina, i asistentkinja tog društva Danica Šćepanović.

Potrudio se Bato Krković da gosti obiđu znamenitosti sela i podseti na značajne ličnosti i događaje. Nezaobilazno je bilo sećanje na barda epske poezije hadži Radovana Bećirovića Trebješkog, obilaskom njegove kuće na Viteškoj glavici.

- Trebješki je pesnička gromada i zaslužio je da se makar jednoj ulici u Kolašinu, Niškiću, Šavniku ili Mojkovcu da njegovo ime - kazao je tada Krković, da bi se potom gusala latio mlađani Nikola Krulanović iz Kuta u Župi nikšićkoj i pesmom razgalio meštane i goste.

Bato Bećirović nije mogao da ne podseti da je upravo pod krovom te kuće zaživela prva škola na ovom prostoru.

- Dugo je selom odzvanjao dečji žagor, a mnogi od njih danas su postali ugledni građani. Bogu hvala, i danas za školu stasava oko 15 mališana - dodaje Bećirović.

Iako je od Podgorice do Ljevišta svega 68 kilometara, a manje od 40 iz Kolašina, u ovom kraju putevi su makadamski i u lošem stanju. Bez terenskog vozila nemoguće je stići do kuća.

- Iako je ovo najveći stočarski kraj u Crnoj Gori, Ljevišta su zaboravljena. Dva kilometra asfalta rešilo bi naše muke - dodaje Rako Bećirović. - Na državi je da pomogne, kako bi selo preživelo.

Selo Ljevište u Gornjoj Morači

U obilasku ljeviških znamenja nije se mogao zaobići čuveni Val, velika kamena gromada od preko 660 kubika, koji je bio od istorijskog značaja za ovo selo i uskoke u borbi za oslobođenje od Turaka.

- Interesantna je priča o boju protiv Dželadin-paše, koji se na tom mestu odigrao, kao i da se Val obrušio na grobove serdara Mrkoja Mijuškovića i barjaktara Šuše Magovčevića, koji su u tom boju poginuli. Porodice su uklesale spomen-ploču na kamenu, jer su, po kazivanjima starijih meštana, baš tu bili grobovi koje je Val pritisnuo - priča Bato Krković. -Legenda govori i o tome da se ova ogromna stena prilikom obrušavanja raspala na dva dela i da je jedan deo ostao visoko u planini, dok se drugi, nekim čudom, zaustavio nekoliko metara pre padine sa koje bi uništio celo selo!

NADA U BOLjE DANE

Ostala su Ljevišta u svom svetu, sa nadom meštana da će doći bolji dani. Te želje oslikane su upravo kroz reči Davora Sedlarevića:

- Nadam se da će vetar sa Ljevišta doneti glas o potrebi da se poprave dva kilometra puta koji će obezbediti bezbrižno školovanje za 15 dece koja čekaju polazak u školu - što je prava retkost u našim selima. Ostaje mi da se zahvalim mom ocu koji nas je vozio kroz ove teške puteve i čekao satima, a što ne bi bilo potrebno da "onomad" vlast nije oduzela terensko vozilo Centru za kulturu. Ispostavi se da bi nama to vozilo bilo potrebnije nego bilo kome. Da li i dalje vidimo dalje od drugih?