Podgorica: Ugovor o istraživanju nafte stigao u parlament

PODGORICA - Ministarstvo ekonomije obelodanilo je predlog ugovora za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore (nedaleko od Ulcinja) i to za četiri bloka sa budućim koncesionarima ENI iz Italije i "Novatek" iz Rusije. U dokumentu piše da su predviđene dve istražne platforme u prvoj fazi i kasnije još dve potencijalne, od kojih će najbliža biti udaljena minimum deset kilometara od obale.

Period na koji se ugovor dodeljuje podrazumeva fazu istraživanja koja ima dva istražna perioda od četiri plus tri godine, kao i fazu proizvodnje koja se daje na dvadeset godina. Vrednost garancije za prvi istražni period za obe kompanije je 85 miliona evra. Računa se da će država imati brojne benefite od ovog posla jer će se, recimo, samo od proizvodnje nafte i gasa ubirati od 62 do 68 procenta neto profita kompanija u ovom sektoru. Tekst ovog dokumenta mora proći skupštinsku proceduru i mišljenje poslanika.

Po rečima Vladana Dubljevića, v. d. direktora Uprave za ugljovodonike, Crna Gora neće postati "mali Kuvajt", jer njeni geološki potencijali nisu isti kao u toj dalekoj zemlji.

- Mala je verovatnoća da se na tom delu podmorja nalaze ogromna ležišta nafte i gasa - kazao je za "Novosti" Dubljević. - Bilo je u prošlosti nekih istraživanja koja nisu dala odgovor na to pitanje. Ima nagoveštaja da bi na tom prostoru mogle da se nađu izvesne rezerve ugljovodonika, a tu dilemu "skinuće" kompanije koje preuzmu posao.

Čekajući da "pukne" prva naftna bušotina, političari se već spore oko toga da li će ovaj posao doneti dovoljno crnog zlata u kojem bi se "kupala" cela država ili će se "tanker nasukati" na njenim peščanim plažama.

U resornom ministarstvu podsećaju da Crna Gora još nije valorizovala svoj potencijal, ali zato jesu gotovo sve države u okruženju, tako da u Jadranu postoji trenutno 1.500 istražnih bušotina!

- Italija je izbušila 1.358 bušotina od kojih je proizvodnih oko 100 gasnih i 38 naftnih bušotina. Hrvatska je izbušila 133 istražne bušotine i trenutno ima 18 proizvodnih gasnih platformi u severnom delu Jadrana. Albanija aktivno proizvodi naftu i gas od 1960. godine, najviše na kopnu, a ima proizvodnju u Jadranskom moru u Duresi bloku. Grčka je prošle godine raspisala tender za istraživanje nafte i gasa na deset blokova koji pokrivaju njenu celu zapadnu obalu, na samom ulazu u Jadran - ukazuju u Ministarstvu ekonomije.

NADA DUGA CEO VEK

Eksploatacija nafte u Crnoj Gori zaživela je pre više od jednog veka, u vreme kralja Nikole Petrovića. Odlukom Narodne skupštine, holandskom industrijalcu Hagu Kokerenu dodeljena je tada koncesija za eksploataciju "petroleuma" u regionu Skadarskog jezera i obuhvatala je 500 hektara i data je na korišćene 50 godina.

Da crnogorske podmorje leži na gasu i nafti, tvrdi univerzitetski profesor dr Mihailo Burić, koji optimistički očekuje nalazišta od oko 200 milijardi kubnih metara gasa, koja će pratiti i izdašna nalazišta "crnog zlata".