Pomirenje sa Petrovićima

CRKVA pomirnica i crkva pokajnica, posvećena Svetom Dimitriju, u Boanu Kadića u Bjelopavlićima, prošle nedelje je svečano predata na upravljanje Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Izgrađena u poslednjih petnaest godina na imanju Kadića, uz velike zasluge Žarka Pavlovića i Milorada - Dudija Kadića, bivšeg predsednika danilovgradske opštine, kao i mnogih drugih, biće sasvim dovršena do Mitrovdana. Na taj dan, kako je rekao mitropolit Amfilohije, posle službe u crkvi, očekuje se da dođu i potomci Petrovića, crnogorske svetorodne loze koja je dugo vladala, i da na taj način počne pomirenje Crne Gore. Po njegovim rečima, to bi značilo obnovu stare Crne Gore, narodnog jedinstva Cetinja i Brđana, čija bi kruna bila postavljena na obnovljenoj Njegoševoj kapeli na vrhu Lovćena.

Bratstvo Kadića je stradalničko, otkako je Todor Kadić 1. avgusta 1860. godine na kotorskoj rivi ubio knjaza Danila Petrovića, prvog svetovnog gospodara Crne Gore. Posle tog klasičnog atentata svi Kadići su stavljeni van zakona i osuđeni na večni progon iz Crne Gore, kako bi im se zatrli trag i ime. Ne samo njih, no i njihovih prijatelja i onih za koje bi se doznalo da su im pomogli i pružili utočište.

- Todor Kadić nije bio ničiji plaćenik, a odlučio se da ubije vladara jer nije mogao da pređe preko uvrede koja je bila nanesena njegovoj sestri, ali i svim Kadićima - rekao je,između ostalog, na svečanosti u Boanu Kadića, publicista Budo Simonović, koji je objavio knjigu "Zeko Mali", koja govori o zlodelima crnogorskog knjaza, a koja je doživela pet izdanja.

Vladika AmFilohije uz napomenu da voli Petroviće, ali da je njihova borba za Crnu Goru bila obeležena i zločinima, a jedan od njih se dogodio upravo na Boanu, rekao je:

- Pohota i pohlepa vlastodržaca pre više od 150 godina proizvela je duhovni, ali i telesni blud. Knjaz Danilo je uradio nešto što nije smeo da uradi i upalio je vatru bratoubistva u Crnoj Gori, koja se nastavila i kasnije, a posebno došla do izražaja tokom rata 1941-1945 - naglasio je mitropolit Amfilohije.

Uprkos strašnoj anatemi, Kadići su opstali. Bivalo ih je sve više i vraćali su se u svoj Boan.

NAJBOLjI U BJELOPAVLIĆIMA

U jednom razgovoru sa kapetanom Tokom Nikovim Šaranovićem - ostalo je zapisano - knjaz Nikola Petrović, koji je nasledio svog strica Danila je kazao za Kadiće:

- Bili su najbolje bratstvo u Bjelopavlićima, stasiti, visoki, zgodni momci i djevojke. Slomljeno je Bjelopavlićima desno krilo. Mnogo bi bilo i pred Bogom i pred ljudima da ste i nas proćerali, jer biste onda slomili oba krila. Kadići van Crne Gore ne mogu opstati, kao što orao bez visine nije orao.