Mudžahedin Abu Hamza opet slobodno šeta Bosnom!

POSLE sedam godina, Sirijac Imad el Husin, poznatiji kao Abu Hamza, pušten je u četvrtak iz Imigracionog centra u Istočnom Sarajevu na slobodu uz blaže mere zabrane. Ova odluka je doneta zbog novog Zakona o strancima. Inače, Hamza je u BiH došao početkom 1980. godine, a u vreme rata borio se kao pripadnik ozloglašenog odreda "El mudžahedin".

Slobodan Ujić, direktor Službe za poslove sa strancima BiH, kazao je za "Novosti" da je na snagu stupio novi Zakon o strancima koji određuje da mera nadzora ne može biti duža od 18 meseci u Imigracionom centru, tako da mu je određena blaža mera nadzora. Ona se odnosi na Kanton Sarajevo, sem Opštine Trnovo. Hamza mora da se javlja Policijskoj upravi Ilidža i Službi za poslove sa strancima - Terenski centar Sarajevo.

- U slučaju da ne bude poštovao mere, može ponovo biti stavljen u Imigracioni centar - pojasnio je Ujić.

- Deportacija i dalje nije moguća zbog rata u Siriji. Za njega se traži treća zemlja i već godinama radimo na tome - kaže Ujić.

Dževad Galijašević, stručnjak za borbu protiv terorizma, kaže za "Novosti" da puštanje Abu Hamze na slobodu predstavlja bezbednosni problem za BiH.

- Abu Hamza izlazi na slobodu u trenutku kad se očekuje novi talas izbeglica iz Sirije i dolazak bezbednosno sumnjivih lica - ističe Galijašević. - Sada u BiH na slobodi imamo Hamzu, uticajnog radikalnog vehabiju i nedavno isporučenog iz Gvantanama Tarika Mahmuda Ahmeda al Savaha, koji je bio glavni stručnjak Al kaide za eksploziv. Njih dvojica su velika pretnja po bezbednost BiH.

Hamza je 1995. godine dobio državljanstvo BiH, koje mu je 2007. oduzeto, a 2008. godine uhapšen je i pritvoren kao osoba opasna za nacionalnu bezbednost. Okarakterisan je kao jedan od vođa vehabija u BiH.

Imigracioni centar u Istočnom Sarajevu

Iako mu je još 2008. godine izrečena mera proterivanja, sa zabranom ulaska u trajanju od pet godina, zbog opasnosti da bi mu u njegovoj matičnoj zemlji, Siriji, bila ugrožena ljudska prava, do danas se nisu stvorili uslovi za deportaciju. BiH je na sve načine pokušavala da ga prebaci, ali je čak 39 zemalja odbilo da ga primi, jer je okvalifikovan kao osoba opasna po bezbednost.

Ono što je poznato o životu Abu Hamze jeste da je pre pritvora živeo na području Bočinje kod Zenice. Ima suprugu i sinove Hamzu i Muhameda i kćerke Vidad i Nudžejmu. Nudžejma je u više navrata protestovala pred Imigracionim centrom tražeći puštanje oca na slobodu. Za Abu Hamzu se zna da je 1983. godine otišao sa suprugom u Rijeku, gde je bio imam u mesdžidu, a zatim su se preselili u Crikvenicu. Pred početak rata vratio se u BiH i priključio odredu "El mudžahedin". Po zaršetku rata, nekoliko godina je živeo u Bočinji, gde je počeo da širi ideju vehabizma, sve do hapšenja.

HAMZA: ODBIO SAM AMERIKANCE

U ISPOVESTI medijima Abu Hamza je izjavljivao da je odbio saradnju sa Amerikancima i da je zbog toga završio u pritvoru.

- Moja golgota počinje nakon što sam bio komandant odreda "El mudžahedin", ali i zbog 11. septembra 2001. kada je izvršen teroristički napad na tornjeve u Njujorku - izjavljivao je Hamza.

Oni su, pričao je Abu Hamza, imali "poluinformacije".

- Tražili su neka imena, a zauzvrat su obećali da će u mom životu poteći med i mleko, da ću dobiti državljanstvo BiH, papire i sve što treba - rekao je medijima Abu.

Na pitanja ko su "oni", Hamza je odgovorio - Amerikanci!