Boka kao betonska deponija!

BOKOKOTORSKI zaliv, jedan od najlepših fjordova Evrope, postao je, nažalost, i velika - deponija. Njegovo dno, u priobalnom pojasu, prekriveno je građevinskim materijalom, ali i drugim otpadom.

Najnoviji apel je stigao preko Skala radija iz Kotora. U njemu se kaže da je more prekoputa Crkve Sveta Marija u Dobroti prepuno otpada. Zatraženo je od nadležnih da na licu mesta utvrde ko je i zašto ovo uradio uz samu obalu.

Da je stanje zaista alarmantno, pokazala je i nedavna akcija čišćenja otpada s morskog dna kod Perasta koju su zajednički izveli Institut za biologiju mora iz Kotora, Javno preduzeće "Morsko dobro" iz Budve, ronioci kotorskog kluba i specijalizovana firma "Ju briv", koja je dala doprinos tako što je ustupila svoje pontone, dizalice i druge građevinske mašine. Ronioci su pronašli maltene sve i svašta. Na dnu mora su bile "uskladištene" karoserije starih automobila, šporeti, veš-mašine, frižideri i drugi kućni aparati koje su vlasnici, pošto više nisu bili za upotrebu, "odložili" u more.

- Puno je još lokacija na kojima je situacija identična ili veoma slična, ističu u kotorskom Institutu. - Otpad iz mora je identifikovan, a delom i vađen i na drugim lokacijama. Poslednja veća akcija zabeležena je kod Petrovca. Ugrožene su zaštićene vrste živog sveta u moru, na širem prostoru. Zaliv je pod zaštitom Uneska i zaista je krajnji trenutak da prestane atakovanje na ovaj prirodni dragulj.

Stručnjaci kažu da su akcije čišćenja dobre, ali bi najvažnije bilo da prestane ovaj necivilizovani odnos prema moru, od kog se živi i za koje treba da se živi, potpuno su saglasni i u JP "Morsko dobro", koje gazduje najužim pojasom uz obalu. Svoj doprinos su ranije najavile i lučke kapetanije, s "naznakom" da će raditi preventivno, ali sudeći po najnovijem "incidentu" u Dobroti, more i dalje služi kao deponija, pre svega graditeljima kojima je jedino stalo do ličnog profita. Da grade i prodaju stanove, a za skladištenje otpada da ne plaćaju, već ga guraju u more.

Na morsko dno, ne samo u zalivu, "skladišti" se i otpadni materijal ne samo s manjih nego i većih građevina, od Igala do Ulcinja. Najčešće se radi o šutu s porušenih starih objekata koji ustupaju mesto novima, ali i zemlji i kamenu koji stižu iz temelja novih zgrada i hotela koji niču. Drastični primeri su pre dve godine zabeleženi u Njivicama kod Herceg Novog, gde je zemlja istovarana u more i u Buljarici kod Petrovca, gde su uz samu plažu "kipovane" stotine kubika zemlje sa novootvorenih gradilišta.

Posle upozorenja u medijima, devastiranje obale na ovaj način je prestalo na tim lokacijama. No, "rođene" su - nove. Osnovno pitanje na koje treba da odgovore nadležne inspekcije i drugi organi je: dokle? U praksi se događa da se građevinari posle javnih upozorenja malo primire, pronađu nove deponije (najčešće uz puteve koji vode ka moru, čime opet atakuju na prirodu), a onda ponovo kreću ka moru, koje im je najbliža "deponija".

Podmorje južnog Jadrana je i veliko groblje lađa. Reč je o potonulim brodovima, koji su u proteklim vekovima, posle havarija i nasukavanja, stizali na dno mora. Urađene su mape tih lađa (od jedrenjaka do ratnih i trgovačkih brodova) i lokacija, ronioci su pregledali dosta njih. No, mnogi brodovi su očerupani - "ljubitelji starina" su odneli vredne predmete, počev od skupih amfora do kormila i drugih predmeta navigacije. A olupine nisu vađene na suvo.