Desa Milošević: Pet puta mi ruše spomenik ocu, majci, bratu, polomili ploču tromesečne bebe!

U PRVOM naletu nakon njihovog proterivanja 1992. godine na osam mesnih grobalja Gostovićana koji su morali da napuste svoja ognjišta, porušeno je preko 80 odsto nadgrobnih spomenika. Dvadeset tri godine kasnije i dalje se ruše čak i obnovljeni spomenici, neki i po peti put. Poslednji slučaj desio se ovih dana na groblju Čardak, kad je oskrnavljeno i porušeno devet spomenika.

Proterane Gostovićane za rodni kraj još jedino vežu grobovi predaka, zbog čega oni porušene spomenike iz godine u godinu obnavljaju. Nažalost, mnogi to rade uzalud. Desi Milošević već pet puta skrnave spomenike podignute ocu, majci, bratu, stricu... Kad je pre nekoliko dana došla na grob da upali sveću i kad je videla da je spomenik njenim najmiliji ponovo srušen, nije mogla da zaustavi suze.

- Moji su pomrli pre 33 godine. Zašto im to čine sada, šta im smeta na ovoj ploči, na kojoj su urezani krst i njihova imena - Kosta, Anđa, Stojan. Spomenik sam gotovo iznova podigla, i opet su ga srušili. Ne znam šta je ovo, vandalizam? I kome je to i kakva poruka? Zašto nam diraju u mrtve - kroz jecaje dok pali sveće priča Desa, koja danas živi u Modriči.

Bezdušnici su polomili i obnovljenu nadgrobnu ploču Mileni Nedić, detetu koje je sa tri meseca umrlo davne 1962. godine.

- Nisam nikome kriv, niti je ovo dete bilo šta krivo. Smatram da je reč o čistom šovinizmu - priča Njegomir Nedić, koji se takođe, posle proterivanja, nastanio u Modriči.

U policiji Zavidovića zaprimili su prijavu o rušenju spomenika na groblju Čardak, ali nisu želeli da daju izjave.

U opštini, na našu molbu da načelnik Suvad Omerašević da izjavu za "Novosti", sekretarica, koja nam se nije predstavila, u telefonskom razgovoru je rekla:

- Rekla sam načelniku i sekretaru za vašu molbu, ali mi nismo upoznati da je bilo skrnavljenja spomenika na našem području.

Neprestano rušenje čak i obnovljenih spomenika jedan je od osnovnih razloga što se od predratnih 1.100 srpskih porodica u Gostoviću vratilo jedva njih šest. U Zavičajnom udruženju Gostovićana shvatili su poruku i traže energičnu akciju policije.

- Kad nema mesta u našem Gostoviću ni za Srbe koji leže u zemlji, kako će ga onda biti za one koji hodaju zemljom. Poruka je jasna, nemojte se vraćati ovamo - kaže ogorčeno Bogdan Božić, sekretar Zavičajnog udruženja Gostovićana.

Strasti pokušava da smiri sveštenik srpske pravoslavne crkve u Gostoviću.

- Moja poruka u ime crkve bi bila da pokušamo da gradimo ljubav i mir i prevaziđemo sve ono što je bilo. Mislim da nam je dosta nedaća i nevolja i zato bi svako u svom narodu trebalo da pokuša da smiri ekstremne pojedince - poručio je protojerej Zoran Živković.

NAPUŠTENA OGNjIŠTA

PRE 23 godine pripadnici tzv. Armije BiH sa zemljom su sravnili 22 srpska naselja u rejonu Gostovića i proterali preko tri i po hiljade Srba sa njihovih ognjišta. Egzodus Gostovićana desio se 4. decembra 1992. godine. Danas oni uglavnom žive na području Modriče i Doboja. U proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu braneći svoja ognjišta poginulo je 88 Gostovićana.