BOLjE obavešteni turisti i vernici znaju da se u Crnoj Gori već skoro sedam i po decenija nalaze tri najveće hrišćanske svetinje: ikona Bogorodice Filermose, ruka Svetog Jovana Krstitelja i čestica Časnog krsta. Ali manje se zna o tome kako su aprilskih dana 1941. relikvije neprocenjive vrednosti, koje se danas nalaze na Cetinju, stigle u manastir Ostrog. I ko ih je i kako sačuvao od fašista, i drugih nepozvanih “posetilaca” tokom ratnih godina u ostroškoj svetinji. Čovek koji ima najveće zasluge za to je dugogodišnji iguman manastira Ostrog, arhimandrit Leontije Mitrović, vrli Paštrović kome je posle Drugog svetskog rata, da ironija bude velika, i suđeno, baš zbog Ostroga, a koji se upokojio 1955. godine.

Desna ruka Svetog Jovana, koja je zahvatila vodu iz reke Jordan i krstila Isusa Hrista, čestica Časnog krsta na kojemu je razapet sin Božiji i ikona Bogorodice Filermose, navodno delo prvog hrišćanskog likopisca jevanđeliste Luke, iz prve polovine prvog veka nove ere, odneti su iz Ostroga, posle rata u Službu državne bezbednosti, koja ih je tek januara 1978. godine predala Verskoj komisiji tadašnje crnogorske vlade. Ruka Svetog Jovana i čestica Časnog krsta predati su Cetinjskom manastiru, a ikona Filermosa Muzejima Cetinja. To, međutim, nije javno obelodanjeno, pa će proći još 15 godina dok se to ne dogodi, i najšira javnost ne sazna šta to Cetinje i Crna Gora imaju u svojim nedrima. Na Lučindan, 1993. godine, na otvaranju zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, veliku tajnu je obznanio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

A kako su relikvije, koje su putovale dvadeset vekova preko Konstantinopolja, Rodosa i Malte, preko ruskog, a potom i srpskog dvora i konačno stigle u Crnu Goru? Pouzdano se, naime, zna da su se svetinje u danima Oktobarske revolucije i tragičnog kraja ruske dinastije Romanov zatekle 16. jula 1918. u crkvi u Gatčinu. U Rusiji su čuvane sve do 13. oktobra 1920. godine, kada ih je tadašnji nastojatelj Sabornog hrama Svetog apostola Pavla, protojerej Jovan Bogojavljenski, uz pomoć grofa Ignjateva i nekoliko oficira belogardejaca, preneo u Talin (Estonija), gde su predate zakonitom nasledniku, staroj carici Mariji Fjodorovnoj, supruzi pretposlednjeg ruskog suverena Aleksandra Trećeg i majci Nikolaja Drugog Romanova, poslednjeg nosioca ruske carske krune. Vremešna carica je u to vreme živela u Kopenhagenu, gde je bila van domašaja boljševika. Svetinje je pohranila u tamošnjoj crkvi Aleksandra Nevskog i one su se tu nalazile sve do njene smrti, 13. oktobra 1928. godine. Nakratko su relikvije kasnije prenete u Ruski saborni hram u Berlinu, da bi 1932, pod okolnostima koje ni do danas nisu razjašnjene, dospele na dvor Aleksandra Karađorđevića u Beogradu. Navodno, to je bio rezultat poslednje volje carice Marije Fjodorovne, u znak zahvalnosti kralju Aleksandru za njegov odnos prema nevoljnicima iz Rusije, koji su bežali od boljševizma i kojima je on pružio utočište.

Mitropolit Leontije Mitrović

Publicista i poznati novinar Budo Simonović, koji se dugo i uspešno bavio tajnom ostroškog blaga i koji je imao prilike da zaviri u policijski dosije igumana Leontija Mitrovića, navodi da je upravo ovaj čovek, još u jesen 1952. godine otkrio pred islednicima kako je blago stiglo u Ostrog. U manastir Svetog Vasilija prvo je 12. aprila 1941.stigao patrijarh Srpski Gavrilo Dožić, kazao je pred islednicima Leontije Mitrović, a dan kasnije i mladi kralj Petar Drugi Karađorđević, s pratnjom i devojkom Doli Najdanović. Patrijarh mu je zamerio što je doveo Doli, zahtevajući da se ona odmah vrati u Beograd. U Ostrog, koji će kratko vreme biti i prestonica i utočište vlade i mladog kralja, pred njihovo bekstvo iz okupirane zemlje je stiglo i veliko zlato iz glavnog državnog trezora iz Beograda, čija je sudbina duga i posebna priča. Kako je kazao Mitrović, kralj je patrijarhu rekao da želi da mu preda svete relikvije na čuvanje.

- To su dve kutije iznutra obložene kadifom, stoji u izjavi igumana Leontija. U jednoj se nalazi ikona majke Božije, sva u zlatu, okovana skupocenim kamenjem, u drugoj mali četvrtasti krst od časnog drva raspeća Hristova... U jednoj kutiji je i ruka Svetoga Luke...

Zanimljivo je da ni patrijarh ni iguman, a posle toga ni mnogi drugi, pa i oni koji su čuvali relikvije, nisu tačno znali o kojim svetinjama se radi. Enigmu je rešio Marko Kalanj, vrli iguman i intelektualac koji je jedno vreme službovao u Ostrogu.

Ono što je u celoj priči i najvažnije jeste činjenica da je iguman Leontije sakrio relikvije ispod poda konaka spavaće sobe u Donjem manastiru, kako ne bi došle u ruke fašistima, ali i drugima koji su dolazili u manastir. A bili su među njima i četnici i partizani, žbiri i špijuni, skitnice i lopovi... Na suđenju starom igumanu ranih pedesetih, zbog antikomunizma, delimično i zlata, nije bilo reči o relikvijama. On je sam ispričao o blagu pod patosom u spavaćoj sobi, koje je preživelo pakao rata.

Leontije Mitrović iz sela Podličak u Paštrovićima, učesnik u balkanskim ratovima, kao i proboja Solunskog fronta, nosilac tri Ordena Svetoga Save, zlatne Obilića medalje, srebrne medalje za hrabrost, albanske i kumanovske spomenice, trideset godina je verno služio uz ćivot Svetog Vasilija. Izvesno, patriota i odan svojoj veri, plemenu, svom narodu i svetinjama koje mu je na čuvanje poverio srpski patrijarh Gavrilo Dožić, tog ranog aprila 1941.

Bogorodica Filermosa

VRATITI IKONU

- IKONU Bogorodice Pustinoljubive (Filermose) treba vratiti Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, jer joj je mesto u Ostrogu - smatra mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. - Ikona je sada “uhapšena” prvi put u svojoj istoriji koja je vrlo stara i vezana za apostola Luku, učenika Hristovog, koji je napisao jevanđelje po Luki. Čak je i turski sultan ustupio Časni krst, ruku Svetog Jovana Krstitelja i ikonu Filermosu 1523. godine jovanovcima. On je imao poštovanja i dao im je da je čuvaju u crkvi.

Mitropolit podseća da su kralj Petar Karađorđević i patrijarh Gavrilo Dožić ikonu sačuvali, poverili Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i manastiru Ostrogu, odnosno Cetinjskom manastiru.

- Nadam se da će naše vlasti što skorije da je odhapse - poručuje cetinjski arhiepiskop.

NEPROCENjIVA VREDNOST

PRVI potpuni opis ukrasa na relikvijama, i procena njihove vrednosti napravljeni su u Rusiji 1859. godine, otkriva Budo Simonović. Tada su procenjeni na 24.930 rubalja u zlatu.

Ruka Svetog Jovana Krstitelja

- Ako je vrednost relikvija još u 19. veku bila toliko procenjena, jasno je da je to danas basnoslovna vrednost, rekao je Juri Pjatinski, kustos čuvenog muzeja Ermitaž u Sankt Peterburgu. - Posebno je teško oceniti vrednost ikone. Za mene Filermosa vredi na desetine, pa i stotine milijardi dolara.

I u Crnoj Gori, u uskim krugovima, se znalo da se radi o basnoslovnom blagu. Po nekim podacima, veli Simonović, Bogorodica Filermosa je već te 1978. procenjena na deset jednogodišnjih budžeta Crne Gore.