Duhovno buđenje u zatvoru

PODGORICA - Već deset godina otac Stanislav Tatić, paroh spuški, nosi neobično poslušanje - duhovno upravlja zatvorenicima koji se nalaze u zatvoru „Spuž“. Služi Svetu liturgiju, ispoveda, pričešćuje i krštava ljude u uglu zatvorske trpezarije. Vernika ima, čitavo bratstvo.

Na bogosluženje u Kazneno-popravnom domu dolaze ljudi željni i spremni da svoje „kodekse“ i kriminalne dosijee bar u to vreme odlažu u zaborav. Stekao je ogromno poverenje zatvorenika koji ga lično pozivaju da im udeli savet, „razbije“ malodušnost, omami ih optimizmom! Sa nekima je prijateljstvo nastavio i posle izlaska iz zatvora.

A duhovno buđenje u KPD „Spuž“ počelo je poslednjih dana 2003. kada je prvi put posle Drugog svetskog rata u zatvoru služena Sveta arhijerejska liturgija. Službu je obavio mitropolit Amfilohije sa sveštenstvom i monahinjama manastira Ždrebaonik, da bi potom svoju misiju započeo i otac Stanislav.

- Kada sam prvi put zakoračio kroz zatvorska vrata proželi su me snažan osećaj i želja da niko nikada ne dospe u zatvor. Sećam se prvog Vaskrsa kada je uprava pustila najpre da uđu Miraševi, kod kojih se „pričestilo“ devet zatvorenika, a kod mene 250! Bog je dao da se godinama koje su dolazile u zatvoru formira pravoslavno bratstvo koje uspešno deluje.

Kako je vreme odmicalo „veza“ ovog duhovnika sa zatvorenicima postajala je sve čvršća. Otac Stanislav služi liturgiju, ispoveda i pričešćuje. Često čuje od ovih ljudi ono što drugi ne uspevaju. Njihove muke ostaju zauvek tajna.

- Nema toga ko bi mogao da me natera da pogazim svetu tajnu ispovesti. Nijedan zatvorenik nikada nije sumnjao u moju lojalnost.

Naš sagovornik kaže da među njegovim parohijanima ima priličan broj onih koji su ostali u veri i posle izlaska iz zatvora.

- Bio je jedan koji je na pričešću često govorio da mu Bog neće nikada oprostiti grehove. Govorio sam mu da treba iskreno da se pokaje. Poslušao je moje reči, pa i danas dolazi u crkvu u Spužu. U međuvremenu sam ga venčao i sina mu krstio. Oženio se devojkom koja je takođe vernik. Potpuno je promenio život, redovno se ispoveda i pričešćuje, a do dolaska u zatvor nije takav bio.

Ipak, nije bilo lako probuditi okorele kriminalce i vratiti ih sa pogrešnog puta, spasiti ih života bez vere.

- Ako menjate čoveka bez Hrista vi mu ne dajete uzor, pričate mu bajke. A njih su upravo bajke dovele tu gde jesu. U zatvoru sam čuo mnogo, ali su me zapažanja nekih neobrazovanih ljudi posebno iznenadila i naterala na razmišljanje. Tako me je jedan pitao: ko je Miraš Dedeić? Kada sam mu rekao da je bio sveštenik u Rimu, pripadao Vaseljenskoj patrijaršiji, koga je patrijarh vaseljenski raščinio i stavio pod zabranu sveštenodejstva da bi potom došao u Crnu Goru i proglasio samog sebe za vladiku, odgovorio mi je: „To bi isto bilo kao kad bih ja po izlasku iz zatvora rekao da sam ministar finansija!“ A kako, priupitah. „Lepo. Pljačkao sam banke“, usledio je kratak odgovor.

KONTROLA

Uvek kada otac Stanislav ulazi u zatvor, kontrola na kapiji je neizbežna. Kaže da mu ona više ne pada teško, ali oseća da je stražarima postalo neugodno.

- Pošto ulazim sa putirom i pričešćem, ne dozvoljavam da se to profaniše i da svako otvara i gleda. Postoji granica i oni to razumeju.

KAPELA U ZATVORU

U krugu spuškog zatvora uskoro će početi da se gradi kapela-crkva u kojoj će moći da se služi sveta liturgija, ispovedaju, pričešćuju i krštavaju zatvorenici.

- Projekat sam video pre nekoliko dana i, koliko sam razumeo načelnika, vrlo brzo će početi radovi - kaže otac Stanislav.