Ceo vek nakon što je Dimitrije Mitrinović sanjao o ujedinjenju Evrope, na hercegovačkom parčetu zemlje, njegovom selu Donja Poplat kod Stoca, ta ideja življa je danas nego pre stotinu godina!

Ne znaju mnogi Hercegovci ko je bio Dimitrije i šta je iza sebe ostavio ovaj filozof, kritičar, pesnik, teoretičar umetnosti i književnosti, prevodilac. U naučnim krugovima u proteklih sto godina njegova ideja o stvaranju Evropske unije je kuđena i hvaljena, mada se današnji evropski ujedinitelji ni po čemu ne razlikuju od njegovih platformi. Zagovarao je pomirenje Istoka i Zapada, njihovih religija.

Dimitrije nije bio za radikalne metode. Pripadao je političkom krilu „mladobosanaca“ i za atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine saznao je iz novina dok je boravio u Minhenu. „Novosti“ su u Ljubinju pronašle njegovog potomka Nikolu Mitrinovića (66), stomatologa, koji sa radošću priča o svom pretku i bratstveniku.

- Bio je jedno od osmoro dece učitelja Mijajla i Vidosave. Dimitrije je prvenac, a potom su na svet dolazili Predrag, Čedomil, Ljubivoje, Milivoje, Vera, Sofija i Milica. Otac mu se ponovo oženio posle smrti prve žene i sa drugom, Jovankom, imao je petoro dece, ali iza mnogobrojnog poroda, nažalost, nije ostalo naslednika porodice - priča Nikola Mitrinović. - Teško je govoriti o Dimitriju, čoveku i rođaku koji je ostavio ogromno stvaralaštvo koje nije u dovoljnoj meri proučeno. Sve ono čemu teži današnja Evropa promovisao je upravo on pre jednog veka. Evropa je, dakle, rođena ovde, u Hercegovini, i nadam se da će se ona vratiti svojoj kući.

Mitrinovići su limarska porodica, a deda Šćepan bio je čuveni hercegovački kazandžija. Njegov sin Mijajlo, naočit momak, plenio je lepotom. Završio je učiteljsku školu, i posedovao je biblioteku, što je bilo prava retkost u ono doba.

Spomenik na groblju u Londonu

- Dimitrije se borio za socijalnu jednakost, pa je oko sebe okupljao Srbe, Muslimane i Hrvate. Put ga je odveo u Nemačku gde se upoznaje sa umnim ljudima. Razmenjivao je ideje sa ruskim slikarom Vasilijem Kandinskim, koji je takođe jedno vreme živeo u toj zemlji. Poznavao se on i sa našim nobelovcem Ivom Andrićem, često su znali da razmene mišljenja, ali su uglavnom ostajali zarobljenici svojih stavova. Zbog saznanja da je član „Mlade Bosne“, ali i filozofskih razmišljanja koja su bili u suprotnosti sa aktuelnom politikom, postao je sumnjiv nemačkoj policiji, koja ga je proganjala. To je bio razlog njegove selidbe u London, gde je sarađivao u nekoliko časopisa. Pisao je o Marksu i Ničeu i njihovom uticaju na psihoanalitičara Adlera, čije ideje je sledio. Oprobao se Dimitrije i u slikarstvu, gde je stvarao dela prožeta kosovskim mitom, koja su se našla u prestižnim galerijama Pariza i Rima.

Ceo Drugi svetski rat proveo je u Londonu, gde je bio na „vezi“ sa našim konzulatom. Posle rata Dimitrije je samo jednom došao u Jugoslaviju. Razočaran, poručio je da se više nikada neće vratiti. Smrt ga je zatekla u Londonu 1953. Njegovi zemni ostaci počivaju u istočnom delu londonskog groblja Hajgejt, pored Karla Marksa. Svojevremeno je tim grobljem bezuspešno lutao Borislav Pekić, tragajući za večnom kućom Dimitrija Mitrinovića. Slično je prošao i Predrag Palavestra, koji je priredio njegova sabrana dela. Nikola Mitrinović, boraveći u Londonu, ipak je pronašao grob pretka.

NEBRIGA

Nisu se države koje su nastajale na ovom prostoru posle smrti odužile Dimitriju Mitrinoviću. Nema nijedne ulice ili škole koja nosi njegovo ime.

- Nadamo se da će zaživeti inicijativa bratstva da se obnove crkva na Poplatu i njegova kuća - kaže Nikola Mitrinović.