Pomen: Da je više Čvorovića...

NIKŠIĆ - Malo je bratstava na ovim prostorima koji se mogu pohvaliti slavnom prošlošću kao Čvorovići koji su se ovih dana sabrali u Nikšiću. Čvorovići već 220 godina čuvaju bratstvenički barjak koji je svedok mnogih krvavih bojeva njihovih predaka koji su vojevali za oslobođenje i širenje crnogorske države.

Da je bilo više Čvorovića, ko zna gde bi Crnogorcima bio kraj. Ceneći veliku žrtvu koju su dali junaci ovog bratstva iz Župe nikšićke, vladari iz svetorodne loze Petrovića su im dodelili barjak koji je u bici na Krusima 1796. prvi poneo Radoje Adžija Čvorović sa svojom braćom Gorčilom, Srdanom, Aćimom, Jakovom, Stanišom, Markom (Mušom), Nikolom, Lukom i Savom.

Svetle žrtve koje su dali u minulim vremenima produžile su se i u 20. veku. U Prvom svetskom ratu ih je poginulo 16. U oktobru 1914. na Glasincu je stradalo 34 Župljana i pet Čvorovića: Filip, Đorđije, Tripko, Teodor i Živko. U mojkovačkoj epopeji živote su dali Dragoje, Nikša i Simeun, a Jefto na Suvoj gori. Austrougari su, u znak odmazde za ubijenim oficirom Franjom Ferjančićem u Župi nikšićkoj, mučki ubili Marka, Milicu, Miloša, L. Iliju, Đurđu, R. Iliju i Radovana Čvorovića.

U slavu svih ovih bratstvenika Čvorovići su organizovali akciju dobrovoljnog davanja krvi u Nikšiću. Dok su im preci krv prolivali za slobodu otačastva, oni to čine za spas nečijeg života.

Ako bi se zavirilo u prošlost Čvorovića, otišli bismo u 12. vek.

- Daleki preci bili su velmože plemićkog roda nastalog u Dubrovniku, po ocu Vladimiru i majci Jevrosimi. Ratovi i okupacija tog grada-države od strane Mletaka su ih primorali da se presele u Grbalj. Tu je Vladimir bio poznatiji kao ban Ilijan, oženio se sestrom župana Stefana Nemanjića i u tom braku dobio sina Nikšu, rodonačelnika plemena Nikšići.

Od njegovog potomstva poznati su Radovan, Milutin, Vladimir, Gezimir i Gojak - priča za „Novosti“ Dragoljub Čvorović, koji „u prste“ poznaje genezu bratstva. - Naši preci sledili su Njegoševe stihove: „Slavno mrijte kad mrijet morate“, a mi potomci pamtićemo i slediti njihove zavete. Jedni smo od Nikšinog plemena koje se ima čime dičiti, ali ne i jedini.

Gotovo da nema događaja koji je bio sudbonosan za Župljane i pleme Nikšići, a da Čvorovići nisu bili učesnici. Plaćali su to najstrašnijim odmazdama okupatora, ali su se uvek iz pepela izdizali, čuvajući rod i porod, sveću koja vekovima gori i traje, krsnu slavu...

OBNOVA IDENTITETA PRIORITET

Prvenstveni cilj Čvorovića je obnova identiteta bratstva i lokaliteta na Zagradu, gde su prvi Čvorovići došli 1504.

- Ideja je obnavljanje porušene crkve, kao i savardaka i kolibe Marka Čvora koji se ovde doselio po očevoj smrti. U planu nam je i da podignemo spomen-dom poginulim Čvorovićima, obnovimo našu kulu, napravimo biblioteku i guvno koje se tu nekada nalazilo - poručio je Dragoljub Čvorović.