Region

Otvoren najveći islamski centar u Crnoj Gori

B. Boljanović

30. 05. 2014. u 17:25

U Starom Baru, na prostoru od 3.950 kvadrata, u sklopu kojeg je džamija “Selimija”, otvoren jedan od najvećih islamskih centara na Balkanu. Vrednost radova četiri miliona evra

BAR - Najveći Islamski kulturni centar u Crnoj Gori, i jedan od najvećih na Balkanu, sagrađen na prostoru od 3.950 kvadrata, u sklopu kojeg je džamija “Selimija”, zvanično je otvoren u petak, u Starom Baru u prisustvu visokih zvaničnika Crne Gore i Turske, brojnih vernika, musafira. Monumentalni objekat, vredan oko četiri miliona evra, izgrađen je na vakufskom zemljištu Islamske zajednice, a zaveštala ga je Fatima Omerbašić još u XIX veku, za potrebe džemata Tuđemili. Projekat kompleksa su, nakon sprovedenog konkursa, uradile arhitekte Selim Resulbegović i Fuad Mavrić iz Ulcinja.

Kamen temeljac položen je 28. jula 2002. godine, kada je počela izgradnja Islamskog centra i Centralne džamije sa višenamenskim sadržajima. Beli kamen kojim je obložen kompleks dopremljen je iz Turske.

Radovi koji su trajali dvanaest godina, realizovani su u nekoliko faza, a finansirani su od novca vernika iz ovog kraja i iseljenika, dok je polovinu sredstava donirala agencija Vlade Turske TIK-a. Objekat kulturnog centra i džamije pripadaju jedinstvenom džamijskom kompleksu, kapaciteta do dve hiljade klanjača, čija izgradnja, kao namena i funkcija prevazilaze karakter molitvenog objekta. Džamija nosi ime Selimija, u spomen na prvu izgrađenu džamiju u Starom gradu, od koje danas postoje sačuvani samo temelji.

SADRŽAJ Islamski kulturni centar sastoji se od dva krila. U desnom krilu nalaze se učionice i informatički kabineti, dečji vrtić sa modernom opremom i igralištem, biblioteka i čitaonica, istraživački centar, musafirhana i muhabethana, sanitarni čvorovi i kupatila, kancelarije za službenike i administraciju Odbora. U levom krilu je smešten restoran sa orijentalnom kuhinjom, sala za šerijatsko venčanje, sala za simultano prevođenje, butik sa verskim rekvizitima, apartmani za goste... Poseban deo ovog jedinstvenog kompleksa predstavlja višenamenska sportska i kongresna hala.

-Mnogi i ne znaju da ovde ima takozvana abnama- povelja o ljudskim pravima sultana Selima, koja je data nemuslimanskom stanovništvu. To čime se Bar hvali i ponosi jesu tri različite vere koje žive u skladu ispod Rumije možda je i nasledstvo te abname koju je sultan Selim dao barskim Hrišćanima da niko ne sme udarati na njihov obraz, kuće, imetak verskih zajednica -kazao je reis Rifat Fejzić ističući da je otvaranje Islamskog centra u Baru najznačajni trenutak u novijoj istoriji islamske zajednice.

On je podsetio da je Islamski centar u Baru počeo da se gradi kad se rodila jedna politička partija u Turskoj, danas vladajuća partija, koja je promenila Tursku,ali i Muslimane u Crnoj Gori.

U petak je prvi potpredsednik Turske Emruhuv Išleri uručio murasel (dekret) imamu Muidinu Milaimiju da vrši poslove glavnog imama u Islamskom centru – džamiji Selimija.

-Vrata Islamskog kulturnog centra u Baru otvorena su svim ljudima dobre volje, kazao je Milaimi.

Predsednik Odbora za izgradnju Islamskog centra Ćazim Alković zahvalio se svim donatorima, zahvalio se loklanoj upravi Bara koja je oslobodila kompleks plaćanja komunalija.

-U Baru živi oko 46.000 stanovnika od kojih je trećina islamske veroispovesti. Nadamo se da će čelnici opštine Bar uskoro odrediti lokaciju za izgradnju džamije u centru Bara, na Topolici, kazao je Alković.

Potpredsednik Vlade Rafet Husović kazao je da je islamski kulturni centar u Baru sa Medresom u Podgorici najznačajniji objekat Islamske zajednice u Crnoj Gori. Otvaranju su prisustvovali protojerej-stavrofor Radoman Mijajlović, nadbiskup barski Zef Gaši, predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predsednik Skupštine CG Ranko Krivokapić, poslanici crnogorskog i turskog parlamenta, odbornici, privrednici...

TIKA REALIZOVALA 150 PROJEKATA

Prvi potpredsednik Turske Emruhuv Išleri preneo je pozdrave čelnika Turske i 77 miliona Turaka.

- Između Crne Gore i Turske imamo tople odnose koji se nastavljaju. Turska je pomagala do sada, a to će činiti i u buduće. Od 2007. do 2013. Turska agencija TIK-a realizovala je više od 150 projekata, na polju privrede i usavršavanju kadrova. To će da se nastavi i u 2014. godini, kazao je Išleri.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije