Srbac: Otac dao ćerki bubreg

SRBAC - Srpčane je, ovih dana, dirnula topla ljudska priča o pedesetogodišnjem Zdravku Šaponji koji je 28-godišnjoj ćerki Zdravki donirao bubreg i tako joj spasao život. Dodatnu zebnju u njihovu zajedničku bitku unosila je činjenica da je od slične bolesti bolovala i preminula Zdravkina majka. I to u 34. godini.

Transplantacija je uspešno obavljena na Univerzitetsko-kliničkom centru Tuzla 25. decembra prošle godine, pa se sada otac i kćerka nalaze na kućnom oporavku u svom domu u Srpcu.

- Prve tegobe pojavile su se u mojoj petoj godini kada su roditelji primetili krv u urinu, što je za njih bilo alarmantno, jer je moja majka Slađana bila teški bubrežni bolesnik na dijalizi. Krenuli smo na preglede u Banjaluku, potom na Institut za majku i dete u Beogradu, gde su obavljene dve biopsije i uspostavljena dijagnoza da bolujem od neizlečive bolesti Alportov sindrom, što je čest slučaj kod osoba muškog pola, dok ženske osobe u mladosti obično nemaju problema - priča Zdravka i dodaje da joj je tada rečeno da je bolest zalečena, ali da se može ponovo pojaviti oko četrdesete godine života.

Nažalost, kod ove mlade devojke, bolest se naglo probudila u 26. godini, kada je dobila povišenu temperaturu nekoliko dana zbog čega je smeštena u bolnicu u Banjaluci, gde je konstatovano naglo opadanje bubrežnih funkcija. Posle dvomesečnih pretraga, zaključeno je da za nju kao mladu osobu, nije rešenje dijaliza, pogotovo što je majka, koja je bila na trajnoj dijalizi, umrla u 34. godini, kada je Zdravka napunila 10 godina.

Tačno pre mesec dana, Zdravko je dao svoj levi bubreg koji je kćerkin organizam prihvatio bez vađenja njenih bubrega, za koje je rečeno da će postepeno odumreti.

- Teško je opisati zahvalnost koju dugujem ocu kao i veliku brigu da li će i on preživeti i šta će biti sa njegovim zdravljem. Hvala Bogu da je sve prošlo dobro i što se zajedno oporavljamo. Ponekad plačemo od sreće i radujemo se drugom poluvremenu mog života - kroz suze priča Zdravka, koja je završila Arhitektonsko-građevinski fakultet u Banjaluci i potom upisala master studije, tako da joj je još ostalo da uradi završni diplomski rad, što će svakako, znajući njenu upornost, uraditi.

Zdravko radi u srbačkom „Vodovodu“ i osim Zdravke ima i ćerku Vesnu, koja je udata i ima četvorogodišnju ćerku Slađanu i sina Stefana (2). Prilikom posete porodici Šaponja, zatekli smo veliku radost i rasterećenost od briga koje su ih do tada pritiskale.

- Moja kćerka je prelepa devojka, pametna, svestrana, naš ponos, naša arhitektkinja, naš pokretački motor pun pozitivne energije i zbog svega toga bio sam spreman da žrtvujem svoj život kako bi ona nastavila da živi, zasnuje porodicu i rodi decu - kroz suze završava priču otac Zdravko.

STRAH

NAKON prerane smrti supruge od hroničnog nefritisa i saznanja da mi starija kćerka ima slične probleme, živeo sam u panici da se slično ne desi i mlađoj kćerki, jer to ne bi mogao da preživim. Za vreme prve trudnoće, njena doktorka Branka Nedić Vidović rekla mi je da ne brinem za Vesnu, što me je rasteretilo i opredelilo da jedan svoj bubreg doniram ćerki Zdravki - priča Zdravko.