Makedonija: Srpska ekipa iz Rečice za ponos

SKOPLjE: SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“

Pogranično selo Rečica, sa nešto manje od 600 duša u oko 140 domaćinstava, smešteno u plitkoj dolini na oko pet kilometara severno od Kumanova, tik uz među sa Srbijom, jedno je od retkih u tom delu Makedonije gde nema masovnije migracije stanovništva u gradove. U nizu netipičnih odlika za ponos vrednih i „neshvatljivo“ složnih Srba spada i fudbalski klub sa tradicijom preko šest decenija, uz ženski „pogon“, osnovan pre dve godine, jedinstven takve vrste na širem prostoru Balkana.

Vredan domaćin, Valentin Stoilović, prvi čovek Mesne zajednice u Rečici, „čovek od poverenja za sve“, predsednik je Fudbalskog kluba, šef stručnog štaba, koordinator za sve kategorije - petliće, kadete, do seniorskog prvog tima i ženskog „pogona“. Prevashodno drži do „devize“ da je za mlade u selu presudno držati ih bukvalno vezane za igralište, što dalje od izazova moderne zapuštenosti u mreži poroka koji vrebaju, kako kaže, „na ulici i na sokaku“.

Poput mnogih sportskih kolektiva, bez moćnog sponzora i „mecene“, i ovaj seoski klub hronično kuburi sa parama. Vredni i složni seljani neguju i koliko mogu pomažu svom klubu. Beleže se i zapaženi takmičarski rezultati, iako često, kako kažu, „to i ne može, pa i ne mora biti isključivi cilj“. U zaista bogatoj istoriji FK Rečica, (fudbalski zaljubljenik Milutin Miša Veljković - Uča, ostavio je zapis da je pre 63 godine prva fudbalska lopta u Rečicu doneta iz daleke - Kanade), kao specifičan seoski sportski kolektiv, proteklih decenija beležio je uspone i padove. Sada se takmiči u Opštinskoj ligi Kumanova. Nadmetao se i u međuopštinskom rangu, zatim u Kozjačkom regionu: Najveći uspeh je dosegnut 2004. takmičenjem u Trećoj ligi. Rečica je bila jedina seoska ekipa iz kumanovskog regiona, uprkos hroničnom nedostatku para u klupskoj kasi, pa i otvorenim opstrukcijama različitih „boja“ i „izvora“, uspela da dostigne trećeligaški rang u Makedoniji.

U seoskom ženskom klubu u Rečici, takođe netipično, po obrnutom, neuobičajenom redu, kako s ponosom ističu seljani, „ne samo da držimo na sportskom i vaspitnom okupu svoju decu, nego privlačimo i onu gradsku“. Kapiten ekipe, osamnaestogodišnja Elena Angelovska iz Kumanova, tipičan je primer tog „prelaska devojke iz grada u selo“. Zadovoljna je radom i angažmanom u klubu. Hvale je da je bistra, da ume i u „vrućim“ situacijama da smireno reaguje, „onako kako treba“. No, često, vele, zna „u pravom trenutku“ i da prigovori sudijama i odmereno sa autoritetom prave dame na terenu da ukaže na propuste u „merenju pravde“...

Iako skromnijeg iskustva, vrlo pouzdana u „štoperskoj liniji“ je i kršna Jelena Stanojević. Najbolji strelac ekipe je gimnazijalka Dragana Kolevska. Studentkinja Frosina Arsovska kaže da „usaglašava“ svoje sportske i obaveze na fakultetu.

Na pragu punoletstva bliznakinje Anita i Afroditi Aleksić iz kumanovskog naselja Karpoš, takođe su stigle u Rečicu. U ženskom „pogonu“ FK Rečica koji okuplja 30-ak registrovanih devojaka, najmlađa je talentovana Anastasija Nikolovska, rođena 2000. godine. Debitovala je u samoj završnici jednog meča, praktično u poslednjim sekundama i postigla veoma lep gol...

Prava sportska priča?

Ne.

Ženski fudbalski u srpskoj Rečici je mnogo više od fudbala.

STOILOVI POTOMCI

ReČica je, prema postojećim dokumentima, osnovana 1922. godine. Prvi stanovnik bio je izvesni Stoil Tomić, koji je sa svojom suprugom došao iz Stajevca kod Trgovišta.

Njegovi potomci koji nose prezime po imenu pradede i danas žive u Rečici. Kasnije su se tu naselili Srbi iz okoline Smedereva, Zaječara, Pirota... No, najveći broj sadašnjih žitelja Rečice poreklom je iz pčinjskog regiona, iz Trgovišta, Radovnice i nekih okolnih naselja.

Ispred seoske Crkve Svete Trojice, tik uz fudbalsko igralište, potomci su podigli spomenik osnivaču sela.

Najstariji žitelj Đerasim Živković umro je pre tri godine, kako je „rastrošio“ drugi vek - sa navršenom 101 godinom. Na njegovoj staroj ličnoj karti bilo je upisano da je rođen petog maja davne 1909. u Radovnici. Bio je jedan od odanih navijača FK Rečica, a za svoj stoti rođendan darivan je trenerkom kluba sa brojem 100.