Prijedor: Danima stoji i ćuti na gradskom trgu

Već 23 dana na trgu u centru Prijedora na kutiji stoji i ćuti dvadesetšestogodišnja Jelena Topić. Ova mlada Prijedorčanka od lokalne, postala je regionalna atrakcija. Poslednjih dana o njoj se govori u svim medijima, novinarske ekipe je obilaze, ali nijednom nije progovorila.

Bilo sunce ili kiša, Jelena Topić bez reči i nepomično stoji na kutiji, a jedini način komunikacije su poruke koje ostavlja pored sebe.

Neke od poruka proteklih dana bile su „Glasno ćutim“, „Ovo je moj rodni grad, jadna ne bila“, „Ima li ko da me oženi?“, „Kupila šljive i muzla krave“, „Da uđem u parti - ju?“, „Isključena“, „Umorna sam i osjećam se loše“, „Danas ne znam šta da napišem“ i druge. U utorak je na kutiji ostavila poruku „Fali mi društvo“.

I tako Jelena danima skreće pažnju na sebe. Građani zastaju da je pogledaju, pročitaju poruke. Čini se da je najveća atrakcija za decu. Skoro uvek oko nje je gužva, deca se fotografišu s njom, a fotografije su preplavile prijedorske fejsbuk profile.

Niko tačno ne zna zbog čega Jelena stoji i ćuti. Njeni prijatelji i rodbina ne žele komentarisati ništa pre nje. Stiče se utisak da će Jelena svoj motiv reći sama, kada za to dođe vreme. Po njoj.

A ko je ustvari Jelena Topić? Saznajemo da je ova Prijedorčanka diplomirala Ekonomski fakultet, ali da je i apsolvent Akademije umjetnosti u Banjaluci, odsek režija.

Nagađanja građana odavno su počela. Jedni tvrde da je ovo Jelenin protest u znak nezadovoljstva zbog nezaposlenosti i pored stečenog visokog obrazovanja, drugi da je stajanje i ćutanje umetnički performans. Priča se i da je ovo njen diplomski rad na Akademiji umetnosti, ali i da je sve ovo ekscentrično skretanje pažnje na sebe. Prijedorom kruži i priča i da joj je, navodno, nuđen posao u ekonomskoj struci, ali da ga je odbila, nezadovoljna ponudom. Ipak, prema svemu sudeći to su sve samo gradska nagađanja, a pravu istinu izgleda da zna samo Jelena.

“Meni je ovo potpuno normalno u nenormalno vreme. Ja ovo ne smatram provokacijom, jer ima mnogo gorih stvari, poput fašističkih grafita recimo. Iskreno se nadam da je ovde reč o umetnosti. Ona ipak ima svoje ljudsko pravo da stoji, jer je ovo javno mesto, gradski trg“, priča glumac prijedorskog Pozorišta, Darko Cvijetić.

On je, zajedno sa koleginicom takođe glumicom, Sabinom Halilović, stao da vidi i fotografiše Jelenu.

-“Ja sam stekla utisak da ovo uopšte nije lična priča, već mnogo šira, društvena“, kaže Sabina Halilović.

Ima i onih prolaznika koji je obilaze svakodnevno, jer ih je njena „misija“ duboko ganula i dovela do suza.

-“Vrlo mi je teško gledati ovu devojku. Ko bi stajao ovoliko dana iz radosti, sigurno je to nekakvo nezadovoljstvo. Ja svaki dan prolazim pored nje, pa stanem da joj malo pravim društvo. Mene je ovo sve duboko dirnulo. Sećam se nje kada je bila dete, znam je iz viđenja, zato mi je nekako još teže kada je vidim kako ovako stoji. Sigurno to ne radi zato što joj je dobro“, kaže Prijedorčanka Senka Spasojević.

Kada je padala kiša, Jelena je imala kabinicu i kišobran, pre nekoliko dana u rukama je držala ogledalo, a imala je i kutiju na glavi, kao i muške cipele pored sebe. U utorak pored nje stajala je lutka bez glave i dečija barbika. Jedan dan imala je i društvo, još jednu devojku koja je stajala pored nje. Svaki dan Jelena stoji od devet do pet. Ćuti, najčešće zatvorenih očiju ili gleda u jednu tačku. Nema ni osmeha, ni uzdaha. Samo se primeti poneki grč na licu ili znoj od vrućine, jer su proteklih dana visoke temperature za ovo doba godine. Prolaznici kažu da je niko nije video ni vodu da pije, niti da ide u toalet. Verovatno, ima veoma važan razlog za svoju „misiju“. Koji, verujemo, reći će sama.