Nikšić pred bankrotom

NIKŠIĆ - Imao pa nemao. Ova kletva obistinila se u nekadašnjem crnogorskom privrednom centru Nikšiću, gradu piva i čelika, ali i vrhunskih pesnika, slikara, fudbalera, boksera, džudista, planinara, lepih devojaka, ali i kriminalaca i kockara evropskog kalibra. Jer, grad je faktički pred bankrotom.

Direktan dug opštine bez kamata je 33 miliona evra, od čega za naplatu odmah dospeva 23 miliona. U taj iznos nije uračunat onaj od oko 15 miliona, koliko opština duguje za poreze i doprinose. Čak, 8,3 miliona evra se po tom osnovu odnosi na dugovanje javnih preduzeća prema zaposlenima.

Ovu lošu sliku potvrdili su i odbornici lokalnog parlamenta na poslednjoj sednici. Tako jedina prava urbana sredina u poratnoj Crnoj Gori, sa desetinama hiljada radnika pristiglih sa severa i juga, iz susedne Hercegovine, centar svega dobrog i lošeg, koji je bio slika i prilika cele Crne Gore, prolazi najteže dane u novijoj istoriji.

- Svakodnevno preduzimamo mere kako bismo se izborili sa problemima i doprineli sanaciji stanja u opštini. To se ne može uraditi preko noći, ali radimo na smanjenju troškova i povećanju naplate postojećih potraživanja - kaže Đoko Krivokapić, sekretar Sekretarijata za privredu i finansije.

- Nije sve tako crno, Nikšić ima perspektivu, jer u suprotnom sadašnja gradska vlast ne bi prihvatila da upravlja opštinom.

I upravo se na ponovljenim lokalnim izborima na kojima je opet pobedila koalicija DPS-SDP desila smena u rukovodstvu grada, pa je „vruć krompir“ u ruke uzela nova garnitura. Nasledili su breme problema. Nekako je baš od čuvene „Žute grede“ (kada je došlo do smene vlasti), počelo sve polako da se urušava.

Te daleke 1989. bilo je više od 20.000 pripadnika radničke klase: njih 7.500 zarađivalo je hleb u „Železari“, 2.000 u Elektroprivredi, 1.500 u „Boksitima“, 800 u pivari, 700 u „Javorku“, koliko i u „Metalcu“ i „Onogoštu“, oko dve hiljade u PTK „Nikšić“. Danas nema ni hiljadu radnika u proizvodnji.

- Urednijem finansiranju treba da doprinese i obezbeđenje dodatnih prihoda od naknada za gradsko zemljište na mestu nekadašnjeg pozorišta, dela gradske pijace, planirane gradnje objekta firme „Laković“, kao i ubiranjem do sada nenaplaćivanih sredstava od korišćenja Bilećkog jezera - dodaje Krivokapić. - Pokušaćemo da reprogramiramo dugove prema dobavljačima, a planiramo smanjenje broja zaposlenih.

Ilustraciju drastičnog „pada“ Nikšića dobro ilustruje i činjenica da je oko 4.000 ljudi u „stanju socijalne potrebe“, više od 20 odsto stanovništva čine penzioneri, veliki je broj ljudi na birou rada, među njima dosta visokoškolaca.

- Dug opštine ne bi mogao da se vrati ni kada bismo prodali ceo Nikšić! Ljudski je proglasiti bankrot - smatra Arsenije Lalatović, odbornik Demokratskog fronta. - Opštinski budžet za minulu godinu najbolje odslikava izveštaj revizorske komisije iz koga se vidi da su se sredstva građana trošila mimo zakona o javnim nabavkama. Za ovakvo stanje treba neko da odgovora. Neka pravosudni organi ispitaju ima li nepravilnosti u radu lokalne uprave.

Za krajnju tačku kolapsa ovog nekada kultnog grada Nikšićani ne uzimaju dan kada je, recimo, propala „Železara“, ili kada su jedine firme koje su donosile profit, Pivaru i Elektroprivredu, kupili Belgijanci i Italijani. Simbol surove tranzicije, koja je progutala sve što nekada beše lepo, za mnoge je 16. februar 2008, kada je srušena stara zgrada ovdašnjeg pozorišta.

- Otkad je pozorište srušeno, ceo grad je predstava - opisao je taj „slučaj“ aforističar Slobo Žugić.