STIŠALA se medijska bura koju je pre nekoliko dana podigao ogranak hrvatske „Vikipedije“ veličajući ustaštvo i minimizujući žrtve NDH, a ove sramne tvrdnje i dalje stoje na veb-stranici.

Ovaj incident još jednom je kompromitovao način na koji „Vikipedija“ uređuje svoje stranice. Odnosno, princip „svako ko želi može da uređuje stranice najveće onlajn enciklopedije“, ponovo se našao pod lupom javnosti i stručnog sveta koji sa pravom postavlja pitanje: koliko je ovaj sajt podložan plasiranju dezinformacija, netačnih podataka, dvosmislenosti i prekrajanju istorije? Pogotovo ako se zna da je citiranje „Vikipedije“ u sredstvima masovnog informisanja, ali i u akademskim krugovima, tokom 12 godina postojanja internet-enciklopedije postalo svakodnevno.

Istoričar Predrag Marković za „Novosti“ kaže da korisnici „Vikipedije“ njene tekstove doživljavaju kao čarobni izvor istine, što je pogrešno. Činjenica da su autori tekstova anonimni, a da je kredibilitet izvora na koji se pozivaju često diskutabilan, stvara krajnju sumnju u verodostojnost samih tekstova.

CIA I MOSAD VALjA se setiti primera iz 2007. godine kada je objavljeno da je uprava „Vikipedije“ uočila česte izmene pojedinih tekstova. Ubrzo je otkriveno da su tekstove prerađivali korisnici za koje se kasnije ispostavilo da su bili službenici vladinih agencija, među kojima su i CIA i izraelski Mosad.

- „Vikipedija“ je vrlo korisna, i na njenom sajtu postoji na hiljade, nema dileme, u naučno-obrazovne svrhe korisnih tekstova. Ali, čim su autori anonimni, mora se dovesti u pitanje istinitost tekstova - kaže Marković. - Na srpskoj „Vikipediji“ postoji autor koji je napisao na hiljade objavljenih članaka, pa je logično da se zapitamo da li je moguće da jedan čovek toliko mnogo stvari zna.

Ovaj istoričar „Novostima“ otkriva da je u izradi projekat na kojem će učestvovati stručnjaci različitih profila - od lekara, istoričara, inženjera, filozofa - koji će uređivati sajt pandan „Vikipediji“.

- Ali, sa jednom velikom razlikom - ispod svakog objavljenog teksta biće ime autora. Na taj način on će biti dostupan onima koji sa njim budu želeli da provere tačnost informacija. Još uvek nemamo tačan datum, ali mislim da će ovaj projekat za nekoliko meseci ugledati svetlost dana.

Ogranak srpske „Vikipedije“ danas broji 100.000 članova i 180.000 napisanih članaka. U konkurenciji 284 jezičke verzije internet-enciklopedija na srpskom jeziku nalazi se na 29. mestu po obimu. Kada bi taj onlajn sadržaj otišao u štampu, „Vikipedija“ bi imala 45 tomova. To bi ujedno bila najobimnija enciklopedija ikada napisana na srpskom jeziku.

- „Vikipediju“ u potpunosti uređuju dobrovoljci koji rade onoliko koliko im je zanimljivo. Ona nema zaposlene, i niko nije plaćen da uređuje „Vikipediju“. To može da zvuči prilično neverovatno i kao „recept za haos“, ali postoje vrlo efikasni mehanizmi koji iskusnim uređivačima omogućavaju da sadržaje koji su na bilo koji način neprimereni brzo i jednostavno uoče i odstrane - kaže Goran Obradović, predsednik „Vikipedije Srbije“, ogranka zaduženog za promovisanje ove onlajn-enciklopedije, i dodaje da se „Vikipedija“ ne poziva na autoritet urednika koji pišu članke, već na autoritet izvora iz kojih činjenice potiču.

- Dakle, kvalitet varira od članka do članka - objašnjava Obradović.

Prema rezultatima istraživanja za potrebe lista „Pablik rilejšns džurnal“, koje je sproveo tim na čijem je čelu bila profesorka Marsija Distaso sa Pen Stejt univerziteta - gotovo 60 odsto članaka na „Vikipediji“ sadrži materijalne greške.

- Stranice na „Vikipediji“ uređuju posetioci i to dovodi do toga da se pojavljuju materijalne greške kao posledica ljudske nepažnje, ali i greške koje su posledica namerne sabotaže i podmetanja netačnih podataka - kaže se u ovoj analizi. - Takođe, administratori doprinose širenju grešaka jer sporo reaguje na pritužbe u kojima se ukazuje na netačne podatke.

Sadržaj „Vikipedije“ danas je popunjen sa 24 miliona tekstova, ima oko 100 miliona aktivnih korisnika, a čitana je na 285 jezika.


POZIV NA BOJKOT

HRVATSKI ministar nauke i obrazovanja Željko Jovanović pozvao je pre dva dana sve učenike i studente u njegovoj zemlji da ne koriste hrvatsku verziju „Vikipedije“, jer je veliki deo sadržaja naučno dvosmislen i falsifikovan.

- Nemam nameru da se spuštam na nivo manjinske grupe koja je uzurpirala pravo na uređivanje hrvatske verzije „Vikipedije“, pokazujući pritom vrlo nizak nivo opšteg obrazovanja, pa čak i kulture - rekao je Jovanović, osvrćući se na tekstove „Jutarnjeg lista“ koji su upozorili na pristrasno i desno orijentisano uređivanje hrvatske verzije „Vikipedije“, posebno kada je reč o sadržaju vezanom za Drugi svetski rat, odnosno fašizam i antifašizam.