LJUBLJANA – OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

VIŠE hiljada Srba koji žive u Sloveniji u subotu će u Ljubljani da upozore na diskriminatorski položaj, jer im se ne priznaje status nacionalne manjine. Iako u Sloveniji živi više od 40.000 Srba, imaju samo status državljana Slovenije sa srpskim etničkim poreklom i ne mogu da ostvare sva prava koja imaju tri ustavom priznate nacionalne manjine. Svoje nezadovoljstvo statusom koji uživaju u Sloveniji Srbi će iskazati pred zgradom slovenačkog ministarstva za kulturu, gradskom skupštinom i Ambasadom Srbije.

Poslednji popis iz 2002. pokazuje da je u Sloveniji živelo 38.964 Srba ili dva odsto stanivništva, ali procene pokazuju da ih je danas više. Zla sudbina Srba u devedesetim godinama prošlog veka odrazila se i na život u Sloveniji, jer su mnogi nakon 1991. morali da se isele, a bilo je više od 100.000 Srba u Sloveniji.

Mnogi Srbi bili su starosedeoci na tom području, na koje su njihovi preci dolazili od 1530. godine. Još 1880. Srbi su u Sloveniji imali osnovnu školu na srpskom jeziku, ali je brzo i ona zatvorena pod izgovorom da nema dovoljno učenika. Otada Slovenci čine sve da se položaj Srba učini sve težim. Danas, Srbi u Sloveniji nemaju svoje škole, medije ili institucije koje bi negovale nacionalni identitet, što je omogućeno nacionalnim manjinama. Godinama Srbi na to upozoravaju slovenačke vlasti, ali bez uspeha. Događa se nešto posve drugo, a to je da se mnogi jednostavno asimiliraju, što je i krajnji cilj slovenačke države.

PRIVID DEMOKRATIJE Srbi u Sloveniji tvrde da gube identitet, jezik, veru i kulturu i da danas većina mladih govori samo slovenački. Mnogi čak tvrde da veća prava od Srba u Sloveniji ima gej zajednica i da mogu javno da kažu „mi smo drugačiji“, a da je Srbima to uskraćeno. Veoma se često primenjuje princip da naoko izgleda sve demokratski, ali u proceduri Srbi uvek ostaju bez prava, a njihova udruženja bez novca. Na javnim mestima prilikom raznih manifestacija ako Srbi istaknu srpsku zastavu mogu da budu i kažnjeni.

Jedan od organizatora okupljanja u Ljubljani Milenko Vakanjac iz Saveza srpske dijaspore Slovenije tvrdi da su Srbi za slovenačku državu samo statistički fenomen i da zvanično nemaju nikakvo pravo na institucionalno organizovanje i da to mora da se menja. Primera da teško ili nikako Srbi u Sloveniji ne mogu da poprave svoj položaj je mnogo, a jedan od njih je da nikada ne uspevaju da dobiju evropska sredstva putem projekata prijavljenih ministarstvu kulture. Redovno se prijavljuju, ali projekti jednostavno ne prolaze, pa u Savezu srpske dijaspore upozoravaju na moguću korupciju u ministarstvu. Navodno je misteriozno „nestalo“ i 15 miliona evra evropskog novca, a o tome će biti upozorena i Evropska komisija i slovenačko pravosuđe. Poslednje protestno okupljanje bilo je 31. avgusta, sa željom da se upozori na samovolju, korupciju i bezakonje u lokalnim i državnim institucijama Slovenije.

Srbima je jedino preostalo da se sami organizuju, što i čine preko mnogih udruženja, koja i dalje ne dobijaju finansijsku pomoć i jedva preživljavaju. Tako u Sloveniji deluje Udruženje srpskih književnika Slovenije, Srpsko kulturno humanitarno društvo „Desanka Maksimović“ u Celju, Srpsko udruženje Slovenije „Stevan Sinđelić“ u Ljubljani, Sportski klub „Srpska dijaspora“ u Celju, Srpska kulturna zajednica u Ljubljani.


SLOVENCI U SRBIJI

Za razliku od Srba u Sloveniji, status Slovenaca u Srbiji je rešen i oni su više nego zadovoljni. Srbi u Sloveniji kažu da ne traže ništa više od onoga što Slovenci imaju u Srbiji.