UMRLA su delimično tamo, a delimično od nas preuzeta kasnije, kao i toliko malih mučenika, kao nepoznata, bezimena deca. A svako je imalo majku koja je za njim gorko plakala, imalo svoj dom, svoju odeću, a sad je trpano golo u masovnu grobnicu.

Ovom dirljivom rečenicom iz „Dnevnika Diane Budisavljević“, maturant Gimnazije Miloš Petković otvorio je u utorak veče javnu tribinu u holu banjalučke Gimnazije. Tribinu su zajednički realizovali ova ugledna srednjoškolska ustanova i „Večernje novosti“.

- Ne bez razloga. „Novosti“ su serijom ekskluzivnih tekstova svojim čitaocima, ali i široj javnosti otkrile i približile veličanstveno herojsko delo Diane Budisavljević,Austrijanke po poreklu, ali planetarne heroine po delu. Ona je, po svim procenama, iz ustaških logora NDH spasla oko 12.000 pretežno srpske dece. Srećni smo što su sa nama večeras i neki logoraši koji su, moguće je, preživeli zahvaljujući upravo hrabrosti ove žene baš danas, 20. avgusta, kada se navršava 35 godina od njene smrti - rekao je istoričar, prof. Zoran Pejašinović, direktor Gimnazije.

DUGA LISTA DIANA Budisavljević je spasla 12.000 srpske nejači. Dakle, deset puta više nego Šindler. U banjalučkoj Gimnaziji godišnje maturira oko 300 đaka. - Možda deluje malo grubo, ali je istinito. Diana Budisavljević je - matematički gledano - spasla toliko života koliko je ova škola dala maturanata za 40 godina. I po tome je humana akcija Diane Budisavljević - bez presedana - rekao je Pejašinović.

Pejašinović je pomenuo i Dragoja Lukića, koji je najobuhvatnije istraživao stradanja dece u NDH i objavio nekoliko monografija u kojima je posebnu pažnu posvetio našoj heroini. Time je, naglasio je, odužio svoj lični dug jer je Dragoja, brata Rajka i sestru Savku spasla upravo Diana Budisavljević.

- Zaslugom medija, posebno „Večernjih novosti“, šira javnost sve češće čita i sluša o Diani Budisavljević. U Beogradu, Kozarskoj Dubici i Gradišci dobila je ulice; u njenom rodnom Inzbruku posthumno joj je dodeljen orden; 2011. Sinod SPC posthumno joj je dodelio novouspostavljeni Orden carice Milice, februara 2012. predsednik Srbije Boris Tadić odlikovao ju je Zlatnom medaljom „Miloš Obilić“ za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva... Je li to dovoljno?Odgovorno tvrdim - nije!

Maturantkinja Gimnazije Milica Ristić pročitala je pismo koje je uputio Ratko Dmitrović, v. d. direktora i glavnog i odgovornog urednika Kompanije „Novosti“, koji je bio sprečen da prisustvuje ovom događaju.

- Povod koji vas je okupio je jedinstven u svetu, najveći humani poduhvat u Drugom svetskom ratu, čin pojedinca bez presedana - napisao je Dmitrović. - Diana Budisavljević je uspela ono što malo kome polazi za rukom:učinila je svojim delom da svaki novi dan, svaka godina koja dođe njeno ime ispisuje sve većim slovima. U vremenima bez božanske svetlosti, vremenima kada ljudski život nije vredeo ni tugaljivog pogleda, posebno život pripadnika određenih naroda, vremenima obeleženim krvlju, masovnim gubilištima,rekama pretvorenim u grobnice, jedna žena, Diana Budisavljević, uspela je iz čeljusti smrti, predstavljene u obliku ljudi u crnim uniformama, da otme više od dvanaest hiljada dece. Srpske dece. Priča o Diani Budisavljević, jedinstvenoj, humanoj i nadasve lepoj ženi, čeka da krene u svet. Držali su moćni i bahati, a oni znaju i zbog čega, tu priču iza brave, u tami godina koje su minule, nisu joj dali da postane predmet divljenja, a divljenja je dostojna kao malo šta na ovom svetu. Na nama je da to promenimo. „Večernje novosti“ važnijeg posla od ovog i ovakvog - nemaju.

Na tribini je pozdravljena inicijativa da se njenim imenom nazove ulica i izgradi spomenik.

FILM

VEĆ šest godina pripremam film o Diani Budisavljević i o koncentracionom logoru Jasenovac. U pripremama oko tog projekta najviše mi je pomogao feljton u „Novostima“. Zahvaljujući njemu, pisanju o Diani i njenoj humanoj misiji lakše mi je bilo da komuniciram sa javnošću, sponzorima i potencijalnim finansijerima, sa ljudima koji odlučuju o novcu. Oni sada znaju o čemu se radi i zato je javna tribina u Gimnaziji po broju i profilu prisutnih pokazala da postoji ogromno interesovanje kulturne i šire javnosti za ovaj film.Sigurno ću ga realizovati - kazao je glumac Tihomir Stanić.