Ekonomija Banja Luke u živom blatu

BANjALUKA - Banjalučka privreda, iz godine u godinu, tone sve dublje, a obećanja gradskih vlasti i najavljivana ulaganja u nova preduzeća ni približno nisu realizovana. A to je trebalo da označi početak rešavanja najvećeg problema u gradu - zapošljavanja.

Novih investicija u gradu nema, a predratne banjalučke fabrike pretvorene su u skladišta i tržne centre, jer su investitorima zanimljive samo zbog atraktivne lokacije na kojima se nalaze, a ne zbog svog proizvodnog potencijala.

U ovogodišnjem budžetu Banjaluke, kao mera za poboljšanje poslovne i preduzetničke klime, predviđena su sredstva za ulaganje od ukupno 10,7 miliona maraka. Planirano je da većina tih sredstava bude uložena u projekat Tehnološkog biznis parka, čija gradnja još nije počela, pošto je završen dugotrajan proces kupovine zemljišta nekadašnjeg preduzeća "Unis - valjaonica hladne trake" u naselju Ramići.

Kako je navedeno u informaciji o stanju u privredi i zapošljavanju, grad je kupio navedenu fabriku za 6,5 miliona maraka, dok je za adaptaciju objekata i uređenje infrastrukture za prve investitore predviđeno još 1.900.000 KM. Međutim, pretpostavka je da će za gradnju TBP-a, prema projektu, gradskim čelnicima biti potrebno oko tridesetak miliona maraka, što je u ovom trenutku nedostižno za silno opterećeni i prezaduženi gradski budžet.

- Verovatno su ta sredstva dovoljna za opremanje kancelarija i prostora za prve stanare u TBP-u, ali za konačan projekat biće potrebno još mnogo milionskih sredstava. S obzirom na to da u gradskom budžetu nema dovoljno novca, mislim da će se investitori postepeno useljavati u TBP - rekao je za "Novosti" ekonomski analitičar Miloš Todorović.

Najavljeni dolazak investitora u TBP i otvaranje novih preduzeća najviše čeka armija nezaposlenih, kojih je prema statistici u junu nešto manje od 44.000. Taj broj je ipak manji nego u februaru, kada je na evidenciji Zavoda bilo 1.200 radnika više.

Iz tog razloga nimalo optimistično ne zvuči podatak da je iz gradskog budžeta za podršku zapošljavanju u ovoj godini predviđeno samo 500.000, dok je za podršku samozapošljavanju planirano mršavih 260.000 maraka. S obzirom na to da je nezaposlenost ubedljivo najveći problem i u Banjaluci, kao i u drugim opštinama Republike Srpske, pomenuta sredstva za podršku zapošljavanju i samozapošljavanju nisu dovoljna ni za delimično rešenje problema, što ukazuje na činjenicu da gradske vlasti i dalje ne shvataju ozbiljno problem nezaposlenosti glavnog grada Srpske.

- Sigurno da ta sredstva nisu dovoljna za zapošljavanje nezaposlenih, ali grad u ovom trenutku nema više novca. Tu su i sredstva od Vlade RS za podsticaj zapošljavanja - istakao je Todorović.

On je napomenuo da je, iako je u javnosti stvorena drugačija slika, Banjaluka ipak preskup grad za investitore, te da bi gradske vlasti trebalo da rade na snižavanju taksi kako bi ih privukle. Takođe, potrebno je u praksi skratiti procedure dobijanja dozvola, objasnio je Todorović.

Jasno je da budućnost privrede u Banjaluci nije nimalo optimistična. Kada se uzme u obzir i činjenica da je grad premašio dozvoljenu granicu zaduženosti od 18 odsto i nije u stanju da podiže kredite sve do 2015, nije teško zaključiti da je oporavak banjalučke privrede teška misija.

NEZAPOSLENOST SMANJENA ZA 15 ODSTO

POREĐENJA radi, broj nezaposlenih u susednoj opštini Prijedor za godinu dana smanjen je za čak 15,5 odsto, pa sada 10.534 ljudi u ovom gradu aktivno traži posao. U prijedorskoj regiji, u prvih šest meseci ove godine zaposlilo se 1.512 ljudi koji su tražili posao, od čega u Prijedoru 876 i u pet susednih opština 636, što je približno isto kao u prošloj godini.