Hrvatska u EU: Prvi štrajk na pijaci

NIKOLIĆ NA RADNOM DORUČKU KOD JOSIPOVIĆA

Hrvatski predsednik Ivo Josipović primiće predsednike zemalja regiona, među kojima je i Tomislav Nikolić, na radnom doručku na Pantovčaku. Očekuje se da će predsednici razgovarati o nastavku regionalne saradnje, te o proširenju Evropske unije na zemlje regiona. Za srpskog i hrvatskog predsednika ovo je samo neka vrsta uvertire za bilateralni susret koji se očekuje odmah posle leta.

Predsednik Tomislav Nikolić u Zagrebu je dočekan izuzetno srdačno i u toku svečanosti povodom ulaska Hrvatske u EU imao je prilike da razmeni nekoliko reči sa državnim vrhom Hrvatske. U Zagrebu ne kriju zadovoljstvo što se predsednik Nikolić odazvao pozivu i došao na svečanost, a mediji su naglasili da je reč o ”glavnom gostu”, jer će i ubuduće saradnja dve države biti ključna za stanje u regionu.

Na radnom doručku kod predsednika Josipovića očekuje se i prisustvo predsednice Kosova Atifete Jahjaga. Nakon radnog doručka predsednik Josipović obratiće se novinarima, a sledi i sastanak Igmanske inicijative na kojem će se razgovarati o problemu i pronalaženju nestalih osoba.

POČELO KOLAPSOM U SAOBRAĆAJU

Prvi dan Hrvatske u Evropskoj uniji za Zagrepčane je počeo opštim saobraćajnim haosom i kolapsom, jer su gotovo svi zakasnili na posao. Razlog je odlazak inostranih gostiju sa svečanosti koja je bila u nedelju uveče, jer je policija zatvorila mnoge ulice. Posebne mere u saobraćaju biće celog ponedeljka, dok će gosti iz Ebrope iz centra grada odlaziti prema aerodromu Pleso.

Od ponedeljka građane Hrvatske više neće na granici dočekivati carinisi sa pitanjem ”imate li šta za prijaviti”. U zemlje Evropske unije, ali i Srbiju, moći će da putuju samo sa ličnom kartom, koju mogu da dobiju i tek rođena deca. Svi građani Hrvatske koji se nađu u nekoj od evropskih država, a imaju zdravstvenih problema, imaće pravo na besplatno lečenje. Studiranje je omogućeno u svim državama EU pod istim uslovima, dok su mnoge evropske države ograničile zapošljavanje za građane Hrvatske.

Očekuje se da će Hrvatska ući u šengensku zonu za dve godine, a u evrozonu za pet godina.

OTVORENA KUĆA EVROPE

U središtu Zagreba predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc otvorili su Kuću Evrope. Reč je o novim prostorijama za Stalno predstavništvo Evropske unije u Hrvatskoj koje je od ponedeljka počelo sa radom.

U Kući Evrope je i Ured za informisanje Evropskog parlamenta, a građani će moći dobijati sve potrebne informacije o životu u ujedinjenoj Evropi. Biće to mesto dijaloga Evropske unije sa njenim građanima, istaknuo je Martin Šulc na otvaranju Kuće Evrope.

MLADI: NEMA CARINE, JUPI!

Među najvećim prednostima koje izdvajaju mladi ljudi u Hrvatskoj nakon ulaska u EU je ukidanje carfina na narudžbe preko interneta. Mnogi najavljuju da će od sada kupovati mnogo više na internetskim stranicama, a svakodnevno dobijaju pozive i prijatelja iz regiona koji mole da na adrese u Hrvatskoj ubuduće dolazi kupljena roba.

Od ponedeljka je značajno pojeftinilo i telefoniranje mobilnim u inostranstvo. Cene rominga će još da padaju, a kako su Hrvati dobri potrošači usluga mobilnog telefoniranja već su i druge svetske kompanije najavile dolazak na ovo tržište.

Dobro će da prođu i svi oni koji žele da kupe polovni automobil u zemljama EU, jer više nema ni carine ni PDV-a za kupovinu.

Daleko veće nezadovoljstvo ulaskom u EU pokazuju prodavci na pijacama, koji su u ponedeljak štrajkovali u celoj zemlji zbog uvođenja fiskalnih blagajni. Tvrde da toga nema nigde u Evropi i da je nemoguće kase držati na otvorenim prostorima pijaca. U Zadru je došlo i do tučnjave prodavaca, jer su neki ipak odlučili da koriste fiskalne blagajne, a drugi su ih zbog toga napali.

KARAMARKO: NEMA VIŠE ZAPADNOG BALKANA

Dok Franjo Tuđman na svečanosti ulaska Hrvatske u EU nije ni spomenut, visoka delegacija HDZ-a u ponedeljak ujutro je u čast ulaska Hrvatske u EU prvo posetila grob prvog hrvatskog predsednika.

”Vratili smo se kući. Nema više sintagme o zapadnom Balkanu, kojem nikada nismo pripadali”, rekao je Tomislav Karamarko, predsednik HDZ-a i šef opozicije. Izrazio je nadu da će Hrvatska uskoro da dobije novu, sposobniju vladu.

Kolinda Grabar Kitarović, bivša šefica hrvatske diplomatije, požalila se što nije dobila pozivnicu za svečanost u Zagrebu. Pomoćnica glavnog sekretara NATO-a i članica HDZ-a boravila je ovog vikenda u Zagrebu, a svečanost je pratila u grupi građana na Trgu bana Jelačića.

RADNI DORUČAK: PRETRESLI VAŽNE TEME

Hrvatski predsednik Ivo Josipović priredio je radni doručak za predsednike iz regiona, na kojem je bio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Susret je realizovan na zajedničku inicijativu slovenačkog predsednika Boruta Pahora i Josipovića.

Hrvatski predsednik goste je dočekao ispred ureda na Pantovčaku, a razgovarali su u vrtu ispred rezidencije hrvatskog predsednika. Na radnom doručku bili su i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Slovenije Borut Pahor, članovi predsedništva BiH Nebojša Radmanović, Željko Komšić i Bakir Izetbegović, predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predsednica Kosova Atifete Jahjaga, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov i predsednik Albanije Bujar Nishani.

”Razgovarali smo o procesima koji su pokrenuti još na Brdu kod Kranja, poznati kao ”Brdo proces”. Dogovorili smo se da se povremeno vidimi i razgovaramo, ne u institucionalnom smislu, već neformalno, o temama važnim za region”, kazao je dr Ivo Josipović posle sastanka na Pantovčaku.

Francuski predsednik Fransoa Oland spominje se kao sledeći domaćin takvog susreta.

ZAJEDNIČKI PROJEKTI

Susret Ive Josipovića sa predsednicima iz regiona na Pantovčaku mediji su već nazvali ”doručkom iza zatvorenih vrata”. Detalji razgovora nisu poznati javnosti, osim škrtih izjava koje su nakon susreta dali predsednik Josipović i njegovi gosti.

”Tri su važna područja o kojima ćemo voditi pažnju i u budućnosti. Pre svega proširenje Evropske unije i na ostale zemlje u regionu i podrška Slovenije i Hrvatske tom procesu. Naš su interes i zajednički infrastrukturni projekti i rešavanje svih onih pitanja koja su i do sada opterećivala zemlje u regionu”, kazao je dr Josipović.

”Očekujemo da se proces proširenja EU na Balkan nastavi. Građani BiH očekuju od EU odlučnije korake”, rekao je član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, uz napomenu da ta zemlja neće da pravi probleme EU, a da bez zemalja zapadnog Balkana nema pravog ujedinjenja Evrope. ”Ulaskom Hrvatske u EU otvorena su vrata za daljnje proširenja, a uveren sam da ćemo od komšija i prijatelja iz Slovenije i Hrvatske imati u tome podršku”.

Iako se nagađalo da bi mogao da postoji protokolarni problem što su za istim stolom sedeli predsednik Srbije i predsednica Kosova to se nije dogodilo. Protokol je vodio strogo računa i o mestu gde su predsednici sedeli, a ravnali su se po datumima stupanja na dužnost.

IDUĆI SASTANAK U SLOVENIJI

Predsednici iz regiona na radnom doručku kod Ive Josipovića dogovorili su se da će se sledeći puta sastati u Sloveniji, a na jedan od narednih sastanaka mogao bi da dođe i francuski predsednik Fransoa Oland.

Hrvatska i Slovenija neće u budućnosti da budu ”advokati regiona”, a zajedničko okupljanje moglo bi da bude jedanput godišnje. Podršku za ovu ideju već su dali EU, ali i vlade u Berlinu, Parizu i Londonu. Želja je predsednika iz regiona da se mnoge inicijative pokrenu i bez institucija EU, a da dijalog bude ključan u rešavanju svih problema.

”Politika Hrvatske je takva da i nakon ulaska u EU želimo dobre komšijske odnose sa svima u regionu”, kazao je dr Ivo Josipović.

PRVI ŠTRAJK NA PIJACI

Na zadarskoj pijaci došlo je do tučnjave, prvog dana članstva Hrvatske u Evropskoj uniji. Pobunili su se prodavci na pijaci, napavši kolegu koji je pristao da koristi fiskalnu blagajnu. Ostali prodavci odbili su u ponedeljak da prodaju voće i povrće, u znak protesta što je uvedena obavezna uotreba fiskalne blagajne. ”Mi smo u štrajku”, napisali su prodavci na praznim mestima na kojima inače prodaju na pijaci.

Toga nema nigde u Evropi, poručili su prodavci i u drugim hrvatskim gradovima, pravdajući se da je nemoguće na otvorenom koristiti fiskalne kase. Tvrde da u svim zemljama u Evropi prodavci na pijacama plaćaju paušal i da sve funkcioniše bez problema.

UDAR SA DESNICE

Sve marginalnija krajnje desna stranka HSP protestovala je protiv ulaska Hrvatske u EU i uveče će paliti lampione ”kao znak gubitka suverenosti”.

”Zar na istorijskom iskustvu ništa nismo naučili”, upitao se Daniel Srb, predsednik HSP-a uz komentar ”da je prava proslava u Hrvatskoj ona na koju neće da dođu bivši četnički vojvode, srpski radikali i svi oni koji nam ne žele dobro”. Srb je kritikovao i Milorada Pupovca za kojeg je rekao da je ”voditelj etnobiznisa”.