PLjEVLjA - Zbljevo, pitomo selo nekoliko kilometara od centra grada, nekada možda i najlepše u pljevaljskom polju, polako nestaje pred naletima prašine sa deponije Maljevac, nastale od pepela TE koja se prostrla na čak 55 hektara.

- Nestaje selo. Ljudi nestaju - kažu u Zbljevu. - Sve kraće žive - kažu u Pljevljima, gde se komentarišu veoma loši podaci vezani za ovo selo.

Pre nepunih desetak godina, od kancera je jedno za drugim umrlo 11 plemenika Stanimirovića. A Zbljevo nije velegrad. Nije ni veliko selo, svega tridesetak kuća. U poslednje dve decenije nema kuće u kojoj neko nije umro od raka. Potvrđuju to i u selu. Umrlicama, starim i novijim.

- Za godinu mi umreše otac i majka od iste bolesti. Od kancera. Naredne godine žena. Smatram da je i ona od toga... U poslednjih 20 godina od starosti je umrlo jedno ili dvoje. Ovo je mrtvo selo - priča meštanin Zbljeva Milanko Kečina.

On potvrđuje priču o Stanimirovićima kod kojih umesto u 30, oganj ponekad gori u četiri-pet domova.

- Redom su nam umirali: Branko, Milica, Marko, Stanica, Radomir, Dobrinka, Momčilo, Nićifor, Milorad, Milanka i Mitar - kaže stasiti Vladimir Stanimirović, pokazujući rukom na deponiju šljake i pepela iz obližnje termoelektrane u kojoj niko iz ovog sela nikada nije našao zaposlenje.

OPASNO PREMA podacima ispitivanja Instituta za matematiku i fiziku Univerziteta u Podgorici, koja su rađena 1988. godine, utvrđeno je da sa ugljem u TE Pljevlja sagore na tone uranijuma i torijuma! Rezultati ispitivanja iz vremena kada je TE Pljevlja radila upola manjim kapacitetima punih 15 godina, do objavljivanja u „Novostima“, bili su skriveni od očiju javnosti.

- Deponiju nezakonito nadziđuju i sada jede nas u svakom pogledu. Uzela nam je živote, zdravlje, imanja, put. Umesto pleve sa žita koja je prekrivala Pljevlja sa ovih strana, po čemu je grad i dobio ime, sada nas obavija prašina sa deponije, koja je povremeno prekrivena vodom, tako da pomislite da je ovde more - kažu meštani okupljeni na Maljevcu, koji ponovo protestuju protiv još jednog „kolena“ na deponiji koje znači još teških metala nadomak njihovih kuća.

Brojke su neumoljive. Samo u poslednjih pet godina malignitet u opštini Pljevlja je utrostručen.

- Ti ljudi krive nas, a mi smo u sendviču između njih i Vlade - kaže predsednik SO Pljevlja Božidar Bojić, koji potvrđuje da je Vlada izdala odobrenje za hitnu sanaciju deponije TE Pljevlja, ali i da je elektrana dobila privremenu dozvolu na dve godine, a ostala još 30.

Posle četvrte „stepenice“, TE Pljevlja nije imala nikakvu dozvolu. Ali, nastavilo se sa radom i nadiziđivanjem deponije na Maljevcu. U Zbljevu su počeli da umiru sve brže...

Meštani su se pre nekoliko godina pismom obratili tadašnjem a i sadašnjem premijeru Milu Đukanoviću u kojem su tražili pomoć jer „umiru tiho, sa dosta bola“. Đukanović je tada obećao pomoć, nešto malo se stanje posle toga poboljšalo, ali sada - još gore.

Ovde je na delu ekološka katastrofa u produženom trajanju, jednodušni su meštani Zbljeva, kojima prašina sa deponije Maljevac u kućama pravi „tepihe“ debljine i po nekoliko ventimetara!

- Ovde nema života - još jednom potvrđuje Tomislav Milićević. - Ubija nas prašina, opasni otpad zrači na sve strane. Groblje je postalo tesno, zahvaljujući elektrani i otpadu.

Milićević se pridružio svojim komšijama u najavi tužbe protiv EPCG u čijem sastavu posluje TE Pljevlja, posebno posle saznanja da će opasni otpad još godinama biti odlagan na Maljevcu.

- To znači novu eksproprijaciju zemlje, nove nefer isplate zemljišta, nove nevolje... Smrti uskoro neće biti, Zbljevo će ostati pusto. Valjda ne misle da će tako nestati i dokazi da smo ovde živeli - kažu meštani Zbljeva koji se ne mire sa tihim umiranjem sela od koga je ostala svega nekoliko kuća.