Hrvati i Crnogorci traže zajedno naftu u Jadranu?

PODGORICA - Crnogorsko ministarstvo ekonomije nije još od hrvatskih kolega dobilo predlog za raspisivanje zajedničkog konkursa za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa u podmorskom pograničnom pojasu, ali je, kako su saopštili njegovi predstavnici, spremno da razmotri sve inicijative.

Hrvatsko ministarstvo ekonomije predložiće Crnoj Gori zajedničko raspisivanje tendera za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa u pograničnom području na moru, objavili su u ponedeljak hrvatski mediji, uz objašnjenje da bi time porasla atraktivnost ovoga posla.

Ukoliko se ne postigne dogovor između dve države, raspisivanje tendera moglo bi biti odloženo do konačnog razgraničenja na moru, koje sada ima privremeni karakter. U svetlu istraživanja nafte i gasa, trajno razgraničenje dobija na značaju, jer se u ovom delu podmorja nalaze, potencijalno, vredna nalazišta crnog zlata.

- Ministarstvo ekonomije nije dobilo ovaj predlog u zvaničnoj formi. Ukoliko takav predlog bude dostavljen, naravno da ćemo razmotriti sve inicijative - kažu u ministarstvu.

Oni ocenjuju da je ovo još jedan pokazatelj kvaliteta realizacije projekta u Crnoj Gori, u smislu legislative potrebne za ovaj pionirski projekat na Balkanu. Hrvatska 1. jula postaje punopravna članica Evropske unije, pa bi njihov predlog bio još jedna potvrda kvaliteta crnogorskog projekta.

- U praksi su poznati modeli međunarodne pogranične saradnje u deljenju resursa i mi smo zainteresovani da to rešavamo u tom pravcu - izjavio je pomoćnik ministra ekonomije za geološka istraživanja Vladan Dubljević.

On napominje da je, u slučaju dogovora sa hrvatskom stranom, posebno važno da principi upravljanja resursima u obe države budu identični, ili gotovo jednaki. Crna Gora planira da uskoro raspiše tender za istraživanje nafte i gasa u podmorju, a na prethodni oglas za iskazivanje interesovanja javile su se najrenomiranije svetske kompanije, među kojima norveški „Statoil“, ruski „Gazprom njeft“, francuski „Total“, mađarski „Mol“ i italijanski „Edison“.

Ekspert za međunarodno pravo i nekadašnji šef državne komisije za granice, Hrvoje Kačić, svojevremeno je upozorio da bi Hrvatska, kad bi privremeni režim bio pretvoren u trajno rešenje granice na moru, bila uskraćena za više od 200 kvadratnih kilometara teritorijalnog mora i hiljadu kilometara epikontinentalnog pojasa.

Sad je jasno da bi crta razgraničenja direktno uticala i na podelu podmorskih naftnih bogatstava, navode hrvatski mediji.

RAČUNA SE NA EKSTRAPROFIT

VLADAN Dubljević pojasnio je ranije da na profit treba računati tek kada kompanija koja bude angažovana počne i da ga pravi. Naravno, eksploatacijom nafte koje mora biti u komercijalnim količinama.

- Crna Gora sa bruto domaćim proizvodom od 3,5 milijardi evra nema kapacitet da pregovara s naftnim kompanijama, čiji je prihod 40 milijardi. Za istraživanja koja će koštati i 200 miliona evra, kompanije koje budu radile snose rizik. Mnogo bolje nego da mi to radimo i rizikujemo toliki novac - rekao je Dubljević, dodajući da Crna Gora računa na ekstraprofit koji će biti oporezovan, i to do 50 odsto.