RS: Drina bez plastičnih flaša

Slobodan Rebić, iz Zvornika, proveo je radni vek u Nemačkoj, stekao penziju i pre devet godina vratio se u rodni kraj. U belom svetu usvojio je, kako kaže, ispravne životne navike, tačnije da treba čuvati životnu sredinu, pa je od pre dve godine počeo da sakuplja plastične boce i kartonsku ambalažu.

U jednoj od kuća u Majevičkoj ulici, opremio je prostor za reciklažu, kupio presu, koja može da preradi 120 kilograma papira i 45 kilograma flaša i vagu za merenje otpada. U novi posao investirao je oko 15.000 maraka.

- Šetajući gradom i pored Drine, viđao sam gomile bačenih flaša i razbacanu kartonsku ambalažu. Otišao sam kod nadležnih u opštini i pitao mogu li dobiti dozvolu da postavim kontejnere za plastične flaše, što mi je odobreno. Kada sam počeo, samo iz reke Drine, malo nizvodno od Hidroelektrane, izvadio sam preko dve tone flaša - priča Rebić.

Po čitavom gradu postavio je 13 ekoloških kontejnera, koje je sam napravio i postavio pored kontejnera za ostali kućni otpad. Za dve godine prikupio je oko 170 tona sekundarnog otpada.

- Nažalost, dosta ljudi neće prilikom bacanja otpada da razdvoje plastične flaše od ostalog smeća. Mislim da otpad treba da se tretira kao u Nemačkoj, da ga ljudi prilikom bacanja sortiraju i da se kažnjava ko to ne poštuje. U Zvorniku se sada radi na rekonstrukciji ulica, što bi trebalo iskoristiti da se naprave mesta za kontejnere kako bi se efikasnije mogao sakupljati otpad - dodaje Rebić.

Prikupljanje i recikliranje otpada nije, kako se misli, posao na kome se može brzo i lako zaraditi.

- Nekada je tona presovanog papira mogla da se proda za 130, a danas za 80 konvertibilnih maraka, dok je kilogram recikliranih boca 0,39. Ove cene nisu nikako adekvatne uloženom radu. U drugim sredinama, ovaj posao je mnogo više cenjen i ljudi koji se njime bave dobijaju stimulativna sredstva. Da li će se kod nas nešto promeniti, ostaje da se vidi - kaže Rebić.