BIVŠI ratni zarobljenik Milan Knežević i ratni vojni invalid Dalibor Josipović, poznati u Banjaluci, ali i širom Republike Srpske kao autori ratnih dokumentaraca, završili su pre nešto manje od mesec dana svoj sedmi projekat u okviru serijala "Svjedočenja". Reč je o filmu "Rašćani - selo kojeg nema".

Ovaj dvojac je do sada, u saradnji sa Savezom logoraša Republike Srpske, Centrom za istraživanje ratnih zločina i Operativnog tima za traženje nestalih, arhivirao priče i svedočenja hiljade prognanih, mučenih i na razne načine zlostavljanih Srba tokom Otadžbinskog rata.

Film "Rašćani - selo kojeg nema" se bavi stradanjem Srba sa područja Duvna. Tu se nalazilo jedino većinsko srpsko selo Rašćani, koje je na samom početku rata u BiH opkoljeno i pretvoreno u logor za Srbe.

Film prati i strahote kroz koje su prošli logoraši, ali i zarobljenici iz logora u Tomislavgradu, Hercegovini i logora "Lora" u Splitu.

SPORO ALI NEIZBEŽNO DOSAD je film plasiran na BN Sat televiziji, emitovaće se u Srbiji na Palma plus Srbija, a u januaru na RTRS televiziji. - Film ustupamo besplatno, jer nama nije cilj zarada već širenje svesti o zločinima nad Srbima i zato i ovom prilikom pozivamo sve emitere koji su zainteresovani neka nam se jave i film će dobiti besplatno. Na multimedijalnoj mreži ”Jutjub” do sada imamo preko 6.000 pregleda, a brojka raste iz dana u dan i drago nam je zbog toga. Narod ima pravo da zna istinu o svojoj istoriji, o činjenicama koje su stavljene "pod tepih" a mi se trudimo da tome doprinesemo - kaže Knežević.

- U ovaj projekat ušli smo na inicijativu Bože Važića, predsednika Udruženja logoraša regije Hercegovina iz Trebinja, koji nam je omogućio kontakt sa svedocima zločina. Važić je i lično prošao kroz patnje logora Duvno, Tomislavgrad, Rašćane. Pretprodukcija filma je trajala celu 2011, a produkcija i postprodukcija do polovine septembra 2012. godine - kaže Milan Knežević.

Među svedocima su, osim Važića, još i Milan Karan, Zoran Talijan, Simo Karan, Miroslav Važić Šeki, Mijo Važić Žika, Miloš Vuković, koji su u filmu otkrili iskustva u logorima širom Hercegovine i otkrili činjenice koje potvrđuju kontinuitet ustaških zločina nad Srbima od Drugog svetskog pa do minulog rata u BiH.

- Milan Karan nam je, kao nekada uvaženi građanin Duvna, nekadašnji direktor pošte, pomogao da zadobijemo poverenje svedoka. Većina njih živi u Aranđelovcu, gde smo ih i pronašli. Ostali su se rasuli po svetu. Nekadašnji najmlađi logoraš Teodora Marić, koja je u Crvenom krstu registrovana nakon što je napunila samo sedan dana, danas živi u Americi i ne želi da svedoči. I mi razumemo te ljude. Sa mnogima od njih nismo uspeli da kontaktiramo, mnogi od njih ne smeju da pričaju, jer su u pitanju strašne traume. Naš cilj je da osvestimo ljude, da pomognemo nadležnim institucijama da se i zločini nad Srbima postave tamo gde im je i mesto - kaže Dalibor Josipović.

U Rašćanima je od početka aprila 1992. pa sve do 29. juna 1993. godine, svakodnevno više od tri stotine Srba bilo izloženo mučenjima i pretnjama. Među njima i četrdesetoro dece ne starije od dvanaest godina. Srpska crkva u Rašćanima je prvi verski objekat srušen u BiH 1992. Tomislavagradska opština je jedina u BiH u koju se iz izbeglištva nije vratio nijedan Srbin.