Crnogorci veći katolici od Poljaka

PODGORICA - Da li je Crna Gora ”katoličkija” država od, recimo, Hrvatske ili Poljske? Po broju katolika nije, ali po pravima koja će Katolička crkva u Crnoj Gori imati po temeljnom ugovoru (konkordatu), koji će ovih dana biti usvojen u parlamentu - jeste.

To tvrdi i Tanja Žurić, nekadašnji službenik crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i do pre nekoliko meseci tehnički sekretar Ambasade Crne Gore u Vatikanu.

- Do sporazuma koji je potpisan 24. juna prošle godine stiglo se suptilnim i dugim radom diplomatija obeju strana: za Svetu stolicu apostolskog nuncija Alasandra D’Erika, a za Crnu Goru ambasadora Antuna Sbutege. Tekst, međutim, karakteriše duboki nedostatak ravnoteže međusobnih prava i obaveza. Daju se ustupci koji čak ni u pretežno katoličkim zemljama, kao što je Poljska ili Hrvatska, nisu odobreni Svetoj stolici - kaže Tanja Žurić. - Zaključak bi, bez zajedljivosti, bio da je nuncije D’Eriko obavio više nego mudar posao, dok je u interesu Crne Gore da se pre ratifikacije uradi revizija.

Za to je, izgleda, kasno. Rasprava o konkordatu završena je u parlamentu, čeka se samo izglasavanje. Tako će Sveta stolica dobiti prava kakva nema drugde u svetu! Pre svega, Crkva će imati status ”javno-pravnog subjektiviteta”, kakav se, inače, daje državi ili teritorijalnim i lokalnim entitetima. Rečju, priznaje se primat kanonskog prava Katoličke crkve nad zakonima Crne Gore, što je, u praksi, ”privatna autonomija” sa atributima opštine. Iz temeljnog ugovora izostala je i obaveza obaveštavanja o imenovanju diocezijanskog biskupa, a teritorija parohija je ”nedodirljiva” za crnogorske zakone, do te mere da crkva može, na primer, da gradi zgrade gde god hoće .

U pozadini celog ”slučaja” ima i politike, pošto je Vlada potpisala sporazume s Islamskom i Jevrejskom verskom zajednicom, a uskoro će i sa katoličkom - ali nije i sa Pravoslavnom crkvom.

Sve države u regionu imaju takav akt, ali su ugovor potpisale prvo sa najbrojnijom zajednicom - kaže Budimir Aleksić, poslanik Nove srpske demokratije.

Protejerej Velibor Džomić, pravni koordinator Cetinjske mitropolije, kaže da Pravoslavna crkva sada očekuje ugovor istovetan konkordatu. Na primedbe iz vladajućih partija da Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori nije ”registrovana”, pa se ”nema sa kim” potpisati ugovor, on kaže da sličnih primera ima u najbližem komšiluku.

- Nema spora da se temeljnim ugovorom doprinosi međunarodnom ugledu Crne Gore - kaže Džomić. - Ali da li se selektivnim i sadržinski različitim ugovorima doprinosi unutrašnjem skladu i širenju verske tolerancije ako se najbrojnija crkva ne samo ostavlja za kraj, nego se poriče i da postoji? Drugo, svi ugovori su neprimenjivi ukoliko se hitno ne izmeni više od 50 važećih zakona. Izgleda da je važnije da se ugovor ratifikuje i potpiše, da to vide birači i zabeleže mediji, nego kako će se primenjivati.