Za profesora dr Nebojšu Popovića, uglednog medicinskog stručnjaka, koji je mnogim vrhunskim sportistima produžio blistave karijere, ova godina je u znaku tri jubileja. Puni 65 godina života, navršava četiri decenije od kada je sa reprezentativcima Jugoslavije osvojio zlatnu medalju u rukometu na Olimpijadi u Minhenu, i tačno 20 godina od kako je napustio Banjaluku. Od tada se nije oglašavao u javnosti.

Ovaj medijski post dr Popović je prekinuo razgovorom za „Večernje novosti“ nakon što smo ga, putem interneta, pronašli u glavnom gradu Katara - Dohi.

- Već pet godina živim u Kataru i radim kao hirurg u sportskoj klinici „Aspire“, koja je deo istoimene sportske akademije. Bavim se hirurgijom kolena. Istovremeno sam i profesor na Univerzitetu Vejl Kornel u Njujorku - kaže dr Popović.

Dok je radio u Banjaluci, operacijama na kolenu spasao je mnogobrojne sportiste. Tako je Vlade Divac, boraveći prošle godine u Banjaluci, izjavio da mu je upravo dr Popović produžio karijeru koju je nastavio u NBA ligi.

ŠKRBIĆ: ŠALJEMO POZIV KADA smo ministru zdravstva u Vladi RS Ranku Škrbiću saopštili da je vrhunski hirurg dr Nebojša Popović, u razgovoru za „Novosti“, izrazio želju da dođe u Banjaluku, on je rekao: - Raduje me ta Popovićeva želja. Ovde i dalje poštujemo njegovo sportsko i profesionalno delo. Uputićemo mu poziv i nadam se da će se odazvati.

- U karijeri dugoj više od 30 godina operisao sam mnoge sportiste iz Jugoslavije i inostranstva - kaže dr Popović. - I za svakog me veže prijateljstvo. Kada lečite sportistu zajedno sa njim živite za njegov povratak na teren. I tek kada vidite da se uspešno oporavio zatvarate njegov medicinski dosije, ali uvek ostajete njegov navijač.

Dr Popović je napustio Banjaluku 1992, uoči ratnog ludila u BiH, i posle kraćeg boravka u Beogradu otišao je u Belgiju. U Liježu je radio više godina na privatnim klinikama i bio šef zdravstvene ekipe FK Standard. Objašnjava zašto je napustio Banjaluku.

- Nekad čovek mora brzo da donosi teške odluke poštujući svoja moralna i profesionalna načela. Sledeći porodično vaspitanje, ne razmišljajući puno o posledicama, doneo sam odluku da odem. Za Banjaluku me vežu mnoge lepe uspomene. Moja najveća sreća je što sam stasao sa izuzetno talentovanom generacijom, pa smo uz mnoge šampionske titule, 1976. postali i klupski prvaci Evrope. U Banjaluci sam započeo i medicinsku karijeru. Taj period pamtim po bezgraničnom entuzijazmu, velikom broju operacija, podršci sredine i sigurnosti, što je san svakog mladog hirurga - priseća se tog perioda dr Popović.

Ugledni lekar kaže da je 20 godina, koliko nije bio u Banjaluci, brzo prošlo zbog silnih obaveza u Belgiji i Kataru.

KONTAKTI Dr NebojŠa Popović ima malo kontakta sa bivšim saigračima iz nekada šampionske ekipe Borca. - Retki su. Uglavnom se čujem sa Abasom Arslanagićem, Borom Golićem i povremeno Mirom Bijelićem - kaže dr Popović.

- Odmori su bili retki, a putovanja sam koristio uglavnom na stručne kongrese. Svaki put kada sam pozvan da održim predavanje u zemljama bivše Jugoslavije rado sam se odazivao. Bio sam u Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu, Skoplju, Izoli i Nišu. Očigledno nije postojala želja da me neko pozove u Banjaluku - pomalo je razočaran dr Popović.

Rad u Kataru, najbogatijoj zemlji na svetu, smatra vrhuncem svoje karijere. Kaže da je sjajno primljen.

- Napokon radim u specijalizovanoj klinci, koja se bavi isključivo sportskom patologijom, okružen kolegama iz raznih delova sveta. Bolje rečeno, svetskim ekspertima iz pojedinih grana sportske medicine. Finansijska baza nam omogućava da budemo najbolji. „Aspire“ je vodeća klinika u čitavom regionu i s obzirom na to da se u Dohi održavaju mnoga sportska tekmičenja, imao sam priliku da upoznam i brojne svetske asove - zaključuje dr Nebojša Popović.