BiH: Daju slobodu zabrani govora

SARAJEVO - Poslanici iz Srpske u parlamentu BiH pozvali su kolege iz Federacije da konačno odustanu od predloga zakona o zabrani negiranja, minimiziranja, opravdavanja ili odobravanja genocida i zločina protiv čovečnosti, jer je za njih ova inicijativa besmislena i neprihvatljiva.

Poslanici iz RS, koji tvrde da niko ne sme da negira genocid i holokaust, kažu da neće podržati ovaj zakon, jer smatraju da je njegov skriveni cilj održavanje stereotipa o isključivo bošnjačkoj žrtvi u proteklom ratu u BiH.

Oni su mišljenja da bi se ovim zakonom sprečilo objektivno istraživanje ratnih zločina i utvrđivanje istine.

Predlogom zakona, koji su u parlament BiH uputili poslanici Stranke za BiH Beriz Belkić i Azra Hadžiahmetović, jasno se precizira da svaka osoba koja ciljano negira, minimizira, pokušava opravdati ili odobrava Holokaust, zločin genocida ili zločin protiv čovečnosti ili to plasira u medije može biti kažnjena zatvorom od osam dana do tri godine i novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 maraka.

To bi u praksi značilo da zvaničnici, poslanici, analitičari, timovi za istraživanje ratnih zločina, odbrana otuženih za ratni zločin ne smeju ni da pokušaju da ospore određene navode o genocidu.

- Reč je o direktnom udaru na slobodu izražavanja. Cilj je da se Srbima i Srpskoj zauvek presudi za ratni zločin i da se uguši svaki pokušaj dokazivanja istine o proteklom ratu u BiH - kaže, za "Novosti", poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić.

Bošnjački poslanici "ohrabreni" su nedavno usvojenim zakonom o zabrani negiranja jermenskog genocida u 1915, koji je izazavo diplomatsku krizu između Pariza i Ankare.

Međutim, Ustavni sud Francuske je polovinom februra presudio da je ovaj zakon u suprotnosti sa slobodom govora i izražavanja. I Komisija za ljudska prava parlamenta BiH dala je negativno mišljenje za sporni zakon.

Dragutin Rodić iz DNS je izrazio načelno neslaganje da se za navedena krivična dela donosi poseban zakon.

- U pitanju su krivična dela koja pripadaju krivičnom zakonodavstvu, o čemu svedoče rešenja u zakonodavstvima većine evropskih zemalja - rekao je Rodić za "Novosti".