Makedonija: Država se okreće antičkom nasleđu

SKOPLJE

SPECIJALNO ZA “NOVOSTI”

U VREME velikog zastoja na putu prema proklamovanim evroatlantskim integracijama, uprkos dobrom kandidatskom stažu za članstvo u EU još od 2005. i zaboravljenoj pozivnici za prijem u NATO - Makedonija stoji u "čekaonici" sa obiljem domaćih i spolja nametnih zadataka iz "reformskog kursa".

- Makedonija se godinama nalazi u limbu, ni na zemlji ni na nebu. Ovakvom se stanju ne vidi kraj, jer ni presuda MSP u korist Makedonije (odluka da Grčka nema pravo da blokira zemlju u integracijskim naporima ukoliko se koristi referenca BJRM) nije posebno impresionirala Brisel - kaže za "Novosti" dr Biljana Vankovska, profesor Instituta za odbrambene, bezbednosne i mirovne studije, skopskog Filozofskog fakulteta Univerziteta Sveti Kiril i Metodije.

- Poruka je: ime države se mora promeniti u dogovoru s Grčkom! Tvrdoglavost suseda, a i nesposobnost međunarodnih činilaca da se suoče sa konsekvencama ove blokade, daje još više potsticaja unutrašnjim tokovima koji vode ka jačanju makedonskog nacionalizma - ističe Vankovska.

Deo opravdanja, kojim se i "pokriva" politika premijera Nikole Gruevskog, leži u praksi stalnog tumačenja domaćoj javnosti - realnih pozicija zemlje uslovljavanjima - spolja. "Male su šanse da Makedonija u maju na samitu NATO u Čikagu bude primljena u punopravno članstvo", otvoreno je ocenio premijer, ističući da je glavna prepreka - oduženi spor sa susednom Grčkom o imenu.

- Ono što se zvanično i nezvanično govori zasada je jasno - ne samo Grčka, već i Amerika i NATO govore isto: prvo ime, pa onda NATO - objašnjava u jednom intervjuu Gruevski.

On strahuje da će zemlja izgubiti i preporuku za početak pregovora sa EU.

- Nasuprot očekivanjima Brisela da bi se javnost mogla uveriti da je bolje da odustane od imena da bi zauzvrat dobila "šargarepu", efekat je sasvim drugačiji - kaže dr Biljana Vankovska. - Raste broj Makedonaca koji ne bi menjali ime ni po koju cenu. S druge strane, Albanci pokazuju nestrpljenje, jer njihove etničke partije ne mogu da im pruže ništa osim obećanja da će sve biti bolje kada se jednom uđe u NATO, ili EU.

- A, Bugarska kao da čeka iza ugla da bi isporučila svoje identitetske zahteve - nastavlja Vankovska. - Najnoviji protest Sofije se, na primer, odnosi na umetnički film iz vremena bugarske okupacije u Drugom svetskom ratu, i traži se povlačenje i govori o narušavanju međususedskih odnosa kao o osnovi po kojoj bi oni mogli blokirati Makedoniju u Briselu.

Usred grandioznog projekta "priklanjanja antičkim korenima", sa obiljem nerešenih problema na domaćem terenu posebno u makedonsko-albanskim dogovorima, spoljna uslovljavanja pogoduju da svako u svom vilajetu snaži populističku politiku na "evropskom kursu".

Stvoren je "idealan" ambijent za populističku politiku, koja čak i ne mora da pronalazi krivce. Nikola Gruevski i Ali Ahmeti, lider albanske DUI, koalicioni partneri na vlasti, jasno su podelili sfere uticaja i poslova.

- Unutrašnje podele po etničkoj liniji doživljavaju se kao procvat: s jedne strana Vardara u Skoplju centralni trg sa spomenikom Aleksandra, a s druge Skenderbega.

Dok su prošle godine Makedonci slavili 20. godišnjicu nezavisnosti, Albanci su slavili Ohridski sporazum, a lideri su poručili: Ahmeti - mi poštujemo nezavisnost države, ali je ne slavimo, a Gruevski - i mi poštujemo Ohridski sporazum, ali ga ne slavimo.

Prividno, Makedonija je podeljeno društvo, ali funkcioniše. Ispod površine to je krhak ekvilibrijum. Država nije uspela da organizuje ni popis stanovništva zbog političko-etničkih mešetarenja i lažiranja.

Dr Biljana Vankovska upozorava da "indikacije iz društva, ipak, pokazuju da se podele ne samo produbljuju, nego i da netrpeljivost, pa i mržnja - rastu".