Crna Gora u raljama tajkuna

PODGORICA - Verovatno bi svaki građanin Crne Gore potpisao putne i sve druge troškove u Maroku premijeru Igoru Lukšiću, i ministrima zajedno sa suprugama, da je ovaj otišao da vlasniku “Aman risortsa” i naslednicima zakupa Svetog Stefana i “Kraljičine plaže”, “Restis grupi”, lupi šakom o sto i kaže - dosta.
To je scenario koji je najveći deo crnogorskih građana, koji se nije snašao tokom dve tranzicione decenije, očekivao od mladog i nekompromitovanog premijera. Lukšić, međutim, nije mogao prvom čoveku “Amana” Adrijanu Zeki da lupi šakom o sto, jer ga, kako sam kaže, nije ni video, ali ni zato što je Zeka premijera i ministre častio vikendom u luksuznom objektu u Marakešu.
Kada je ovo novogodišnje putovanje procurelo u javnost, Lukšić je utešio građane da su platili samo vladin avion do Maroka za “radnu” posetu. Sve ostalo platio je “Aman risorts” koji je uspeo u poslednjih pet godina da uništi i sa turističkih mapa izbriše jedan od najlepših crnogorskih brendova.

Ukoliko Vlada odobri zahtev “Restis grupe” za dodatnim ustupcima u aranžmanu o zakupu Svetog Stefana, smanjenje zakupnine i produženje perioda zakupa, da li će Lukšić pokušati da objasni da nije tačno da je to koštalo premijerovih i troškova dvojice ministara za jedan vikend u Maroku? Ili će pokušati da nas ubedi da svaki crnogorski građanin, čiji se patriotizam ne meri evrima, nema razloga da se stidi.
Igor Lukšić je uspeo da za godinu dana, koliko je na čelu vlade, izneveri velika očekivanja. Na premijersko mesto je došao sa hipotekom ministra finansija u vladi Mila Đukanovića, uglavnom zadržao njegove ministre, i nastavio - dobro utabanim stazama. Računi Đukanovićeve vlade ispostavljaju se Lukšiću koji pokazuje da ne može, neće ili ne sme da lupi šakom o sto. Od Kombinata aluminijuma, preko Železare, “Telekoma”, Elektroprivrede, Svetog Stefana i svih drugih privatizacija koje su ojadile državnu kasu.
Maroko je samo šlag na torti. Najmanje nas je koštao, ali najviše ponizio, smatraju mnogi građani.
Afere koje prestižu jedna drugu, dokazi najviše državne korupcije i kriminala, bacile su u zaborav čuveni milion koji je, u vreme kada je Lukšić bio ministar finansija, prošetao 11 puta od trezora do Prve banke. U Prvoj banci još “leži” 75 miliona evra Elektroprivrede, za dve godine italijanski partner nije ispoštovao obavezu ulaganja u EPCG, a računi za struju rastu.
Državne garancije od pre dve godine za kredit Kombinata aluminijuma od 130 miliona evra stižu na naplatu i državi preti bankrot, opljačkanu nikšićku Železaru posle nekoliko neuspešnih privatizacija od belosvetskih i domaćih hohštaplera spasava Nikšićanin Daka Davidović....
Nakon izbijanja afere “Listing”, gde se pominje njegovo ime, Lukšić je promptno reagovao, i na konfereciji za novinare, u nedelju, gotovo naredio tužilaštvu da ispita slučaj. Nakon izbijanja afere “Telekom”, gde već postoje dokazi da su državni zvaničnici uzeli milionski mito, premijer tvrdi da dva od četiri sporna ugovora nisu u nadležnosti crnogorskog tužilaštva jer su potpisana u Mađarskoj. I dodaje da je ceo proces bio transparentan...
Lukšić je našao za shodno i da studentima poruči da dangube po kafićima i ne traže posao, građanima da moraju da se navikavaju na poskupljenja, sindikalnom lideru Srđi Kekoviću da ima veću platu od ministarske, ali ne i korumpiranim političarima i kriminalcima da će, za njegove vlade, morati da polože račune.