ZVORNIK - Poslednja izgrađena železnička pruga na tlu bivše Jugoslavije, od Tuzle do Zvornika, ovih dana obeležiće jubilej: 18. januara navršavaju se dve decenije otkako je ovom saobraćajnicom prošao prvi voz, koji je, iz „Tvornice automobila Sarajevo“ otpremio prvu količinu putničkih automobila „golf“ za Nemačku.

Ova pruga imala je čudnu sudbinu: njenu gradnju, u dva navrata, omeli su svetski ratovi. Radove je započela carevina, nastavila kraljevina, a na ulaznoj strani tunela „Križevići“ sačuvana je ploča iz 1940. godine, koja označava drugi neuspeo pokušaj izgradnje ove saobraćajnice.

Tek iz trećeg pokušaja dobijena je bitka za prugu Tuzla-

OMLADINCI VELIKI doprinos u izgradnji pruge imala je omladina iz cele Jugoslavije. - Od 1986. do 1989. godine na Omladinskoj radnoj akciji „Pruga Tuzla-Zvornik“ učestvovalo je 150 brigada sa 6.349 akcijaša, mladih iz svih krajeva Jugoslavije, koji su ostvarili 683.777 norma časova. Akcija je pokazala da je omladinski rad i u tim, tada savremenim uslovima, imao ekonomsko i društveno opravdanje - ističe Izet Mehinagić.

- Zvornik. Zapravo, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka graditelji i omladina iz SFRJ uspeli su da je završe i puste u saobraćaj. I, samo nešto više od dva meseca nakon što je prošao prvi voz, na prostoru BiH buknuo je novi ratni vihor.

- Radovi su intenzivirani 1987. godine. Tada nam je trebalo najviše sredstava, ali zbog opšte ekonomske krize koja je zahvatila jugoslovenski prostor, ŽTP Sarajevo, kao glavni investitor, našao se u veoma teškoj poziciji - priča Izet Mehinagić, direktor preduzeća za izgradnju pruge Tuzla-Zvornik od 1986. do 1992. godine, danas pomoćnik ministra za promet i komunikacije u Vladi Federacije BiH.

U to vreme jačali su pritisci da izgradnja čelične veze između Tuzle i Zvornika „iskoči“ iz daljeg ekonomskog razvoja BiH. U planovima je bila prisutna namera da se prvo izgradi tunel Križevići, a ostalo kasnije.

- Da smo tako postupili i zapeli na tunelu, ubrzo bismo došlo do potpunog prekida gradnje, po rezonu „kad ne ide tunel, ostavi i prugu“ - ističe Mehinagić. - Zahvaljujući poslanicima tadašnje Skupštine BiH sa područja Zvornika, pruga Tuzla-Zvornik „ubačena“ je u planove ekonomskog razvoja ove jugoslovenske republike i spasena od obustave radova, što bi treću gradnju pruge učinilo neuspešnom.

Izgradnja je koštala oko 120 miliona dolara i u to vreme bila je najveća investicija u SFRJ.

- Sa ovom saobraćajnicom kompletirana je jedna od dve nedostajuće karike „južne železničke magistrale“. Uz to, pruga je doprinela da se probije železničko slepo crevo Tuzlanskog basena i Podrinja - dodaje Mehinagić. - Privreda BiH bila bi manje konkurentna bez ove pruge, posebno Rudnici „Mital“ iz Prijedora, zatim Fabrika glinice „Birač“ u Zvorniku, GIKL u Lukavcu, Rudnici uglja u Tuzlanskom basenu, Železnice Federacije BiH i Republike Srpske...