NIKŠIĆ - Potopljeni ostaci Pivskog manastira posvećenog Uspenju presvete Bogorodice izronili su ovih dana iz Pivskog jezera. Duga suša učinila je da voda „pobegne“ prema kanjonu i ponovo otkrije tragove ljudskog nemara iz 1979. godine, kada je ova svetinja voljom političara potopljena zbog izgradnje hidroelektrane na reci Pivi. Deo po deo manastira je 13 godina (od 1969. do 1982. godine), premeštan dva kilometra iznad originalne lokacije, od Pivskog oka do Sinjca, a više od 1.250 kvadratnih metara fresaka iz 16. i 17. veka postavljeno je na rekonstruisane zidove.

Ovih dana, iguman manastira, jeromonah Jeftimije (Škuletić) obilazeći sa meštanima prostor oko Pivskog oka, ugledao je ostatke starih konaka, manastirske pekare i druge objekte.

DUŠA NA zapadu ne stanuje duša! Znao je to i i iskusio golemo sveti Vasilije u borbi sa latinsko-vatikanskim misionarima koji su dukatima potkupljivali pojedine naše primitivne kneževe, satrape.

- Iz vode su izronili i grobovi iz kojih nisu prenete ljudske kosti! Sa nekolicinom meštana uspeli smo iz nekih od njih da ih izvadimo i sakupimo i biće sahranjeni u porti manastira, objašnjava iguman. - Nismo uspeli sve da izvadimo, jer je za taj posao potrebno više ljudi. Iz vode su izronile i krstače, a prema tragovima natpisa na njima, pretpostavljam da su stari više od pola milenijuma! Na dnu ogromne veštačke akumulacije površine od oko 16 miliona kvadratnih metara ostale su stare Plužine, veliko istorijsko blago, na hiljade grobova iz raznih perioda. Pojavili su se i ostaci crkve Svetih apostola Petra i Pavla iz 13. veka!

Dramatični događaji koji su pratili seobu Pivskog manastira postali su inspirativna tema piscima, posebno Kosti M. Radoviću, svedoku tih dešavanja, koji je svoju potresnu lirsku povest preneo između korica „Bogorodičina kuća“.

- Dobro je samo ono što Bog prima kao žrtvu, a vidljiva žrtva u mom vremenu behu Pivski manastir i Lovćen, kapa lovćenska bez koje je slavna planina kao bolesnik odbegao sa klinike - kaže Kosta od Pive. - Ova moja knjiga otvara knjigu vekova Uspenskog manastira u Pivi, knjigu stradanja pravoslavnog naroda, seoba, potopa onog i ovog moralnog, savremenog i ima dve zlatne veze sa svetim Vasilijem Ostroškim i Pivom, tj. Starom Hercegovinom. Sveti Vasilije je osveštao onaj krasni ikonostas u uspeniju Pive 1624. godine. On je savremenik, satrudnik, saradnik i pobratim sa najčuvenijim i najslavnijim Pivljaninom Bajom (Dragojlom Nikolićem). Danas, nakon 420 godina pravoslavni vernici ljube u Pivi podjednako i zlatni ikonostas svetog Vasilija i pribor za džeferdfar Baja Pivljanina, koji je branio veru i ostroškog pobratima. Pišući ovu knjigu, dugo, saznajno, emotivno, ispisao sam lament nad zavičajem, nad pet hiljada potopljenih pravoslavnih starohercegovačkih grobova. Suočio sam se sa ludilom i surovom sebičnošću i bezbožništvom savremenog čovečanstva, novovarvarskog, novopaganskog koje hvale naše gakalice. Otkrio sam, a najviše zahvaljujući javljanjima Svete Bogorodice Pivske tamnu budućnost čoveka i čovečanstva zbog tiranske sebičnosti i varvarske bezbožnosti.

PATRIJARH SAVATIJE

MANASTIRSKU crkvu podigao je između 1573. i 1586. godine Savatije Sokolović, mitropolit hercegovački i patrijarh srpski. Osim fresaka, manastirska riznica sadrži i vredne zbirke starih rukopisa, štampanih knjiga, ikona, umetničkih predmeta i mnogih drugih dragocenosti. Ovaj manastir je svojevremeno po želji patrijarha Savatija trebalo da bude stecište Pećke patrijaršije, ali ga je u tom ostvarenju sprečila rana smrt.