Fabris: Crna Gora nije prezadužena

PODGORICA - Sadašnji nivo javnog duga, koji je prešao 44 odsto bruto društvenog proizvoda, još ne predstavlja opasnost i Crnu Goru svrstava u red umereno zaduženih zemalja. Mnogo je ispod proseka u Evropskoj uniji, gde iznosi 85 odsto BDP i daleko je ispod „mastrihtskih kriterijuma“ od 60 odsto.

Zato, još postoji mali prostor za nova zaduživanja u slučaju turbulencija u evrozoni. Moguće su sve opcije - bilateralni krediti, emisija evroobveznica ili aranžman sa MMF, čija delegacija boravi u Crnoj Gori radi razmene informacija o ekonomskim kretanjima i utvrđivanja projekcija za narednu godinu, kaže za naš list Nikola Fabris, glavni ekonomista Centralne banke.

- Aranžman iz predostrožnosti može da bude dobra opcija, ali u ovom trenutku to je teško komentarisati kada pregovori nisu ni počeli. Važno je kod bilo kakvog novog zaduživanja videti uslove kredita, kamate, rokove otplate - navodi Fabris.

On veruje u opstanak evra u Crnoj Gori. Način upotrebe evropske valute, kako kaže, razmatraće se u narednom periodu, u daljim pregovorima sa Evropskom unijom.

- Lično sam optimista da će Crnoj Gori biti dozvoljeno da koristi evro, jer je reč o maloj zemlji koja ne može uticati na dešavanja u evrozoni. Ako bi se samo pogledalo naše ukupno učešće, onda se to može porediti sa nivoom statističke greške - ocenio je Fabris.

On je dodao da bi zahtev za ukidanje evra doveo do negativnih posledica po Crnu Goru, a to nije interes EU, koja teži da obezbedi veći ekonomski rast i životni standard u našoj zemlji.

Nivo neto stranih direktnih investicija u Crnoj Gori za devet meseci iznosio je 266 miliona evra. Do kraja godine taj iznos će biti više od 300 miliona, što čini deset odsto BDP. Prošle godine neto investicije bile su 412 miliona, što znači da ih je u ovoj godini 150 miliona manje.

- To je ekstremno visok priliv investicija. Problem je, međutim, što smo mi navikli na izuzetno visoke stope ranijih godina. U 2012. godini očekujem sličan tok, bez bitnijih skokova ili padova, a nakon krize još jedan veliki investicioni bum, jer veliki broj profitabilnih projekata čeka na realizaciju - istakao je glavni ekonomista Centralne banke.

Takvu tvrdnju Fabris obrazlaže činjenicom da postoji ogroman vodeni potencijal koji treba valorizovati u narednim godinama.

- Kada će početi realizacija zavisiće od eksternih kretanja, ali pošto je reč o profitabilnim projektima zainteresovanih će sigurno biti. Da li će to biti Italijani, koji su već iskazali interesovanje za potencijale Morače, ili neko treći, teško je prognozirati - naveo je Fabris.

Kada se očekuje kraj krize, Fabris nije mogao precizno da odgovori. Naveo je da neki ekonomisti očekuju oporavak 2013. ili 2014. dok neki smatraju da će to uslediti tek 2015. godine.

- Sasvim je sigurno da će kriza trajati bar još godinu dana - prokomentarisao je Nikola Fabris.