Rafting neodoljivo mami turiste

Rafting centar „Drina-Tara“ nalazi se na samoj obali, u mestu Bastasi, 18 kilometara od Foče na putu koji vodi ka Nikšiću i Podgorici.

U Bastasima se uz reku nalaze bungalovi, gde ljubitelji ekstremnog sporta mogu da prenoće i odmore se. Tu se nalaze i kolibe sa opremom, gde rafteri oblače nepropusna odela i dobijaju zaštitni prsluk i kacigu. Tako potpuno opremljeni, kombijima i džipovima kreću uzvodno do mesta Brštanovica u Crnoj Gori, odakle počinje četvoročasovna avantura.

Kamp Brštanovica nalazi se na nadmorskoj visini od 500 metara na prostoru od 1.500 metara kvadratnih livade, okružene sa visokogoričnom listopadnom šumom.

Na raftingu najuzbudljivijom deonicom Tare (Brštanovica - Šćepan polje), niže se 23 od ukupno 50 brzaka, što donosi pravu adrenalinsku injekciju za sve ljubitelje ekstremnih sportova. Ali, tu nije kraj, rafting kroz dve države i niz dve reke, nastavlja se put Kulina i Šiptaničkog potoka, do jednog od najlepših prirodnih prizora Republike Srpske. Mesta gde caruje ljubav Pive i Tare, i gde se rađa njihovo dete Drina. Pitka reka, bez izvora, na kojoj svi koriste priliku da zaplivaju, a najhrabriji i da skaču sa okolnih stena.

- Ljudi dolaze sa svih strana, a mi se trudimo da zadovoljimo sve za čim vapi njihov avanturistički duh - priča Vinko Pejović, jedan od najiskusnijih skipera na ovoj ruti, inače Fočak i policajac po zanimanju. - Tokom sezone vozimo i po dve-tri ture na dan. Najčešći strani gosti su iz Rusije i Poljske. Ruta Tarom i Drinom od Brštenovice, do ponovnog dolaska u Bastase, traje oko sat, ali može da potraje i mnogo duže, jer gosti ne mogu da odole mnogobrojnim vodopadima, slapovima i prelepoj prirodi.

Tara je, kažu poznavaoci, više za avanturu, a Drina za opuštanje i odmor. Deonica iznosi 15 kilometara, i jedna je od najuzbudljivijih delova reke Tare. Prilikom spuštanja prolazimo kroz Brštanovički buk, buk Borovi i buk Ćelije - kaže Pejović.

Po povratku u Bastase, domaćini kampa organizuju odmor uz domaće specijalite, sir, kačkavalj, kobasice i čorbe. A potom se pali velika vatra, uz koju se rafteri greju i uz druženje razmenjuju doživljaje.

- Ovo nije prvi put da sam na raftingu, ali sam prvi put na ovim rekama - priča uzbuđeno Novosađanin Rok Radiša. - Prelepo je, nezaboravno... Očekivao sam i više bukova i uzbuđenja, ali nas je usporio nizak vodostaj Tare, koju je umirila dugotrajna suša. Što se tiče prirode, impresoniran sam, prelepa je, divlja i neistražena, a vodopadi su za sećanje.

Slične impresije ima i Banjalučanka Ljiljana Preradović. Ona ističe profesionalizam i umešnost skipera koji su vodili rafting:

- Bili smo veseli kao deca, na svakih nekoliko stotina metara pravili smo pauze i družili se sa drugim učesnicima raftinga. Čarobna priroda, prelepo iskustvo, avantura za desetku.