NIKŠIĆ - Iznad svih kuća, krošnji drveća u selu Brezna nedaleko od Plužina, razgoropadila se džinovska košnica od stoletnog stabla džever javora, koja će uskoro konkurisati za ulazak u Ginisovu knjigu rekorda.

Smeštena na imanju Rada Durutovića, ona je postala zaštitni znak sela, i jasno se vidi iz bilo kog pravca kada se dolazi u ovaj kraj. Visoka je čak 10,2 metara, prečnika 75 centimetara, težine oko šest tona, koju čvrsto drže sajle, vezane ankerima ukopanim u zemlju metar i po!

Pre dva dana zatekosmo Rada Durutovića koji sa sinom Vladimirom i majstorom Dragutinom Nikovićem obavlja poslednje pripreme za useljenje pčela. Jer, rojevi koji se vrte oko obližnjih košnica i njihovih glava kao da jedva čekaju preseljenje u komforniji dom.

- Ova košnica će jurišati na Ginisa! Jer, košnica koja je trenutno šampionka (8,6 metara), za ovu durmitorsku je “patuljče” - priča Rade. - Pogledajte ovu moju, pravi je spomenik durmitorskoj pčeli. Zaboravili smo mi Durmitorci da imamo najbolji soj ovaca, pčela, a bogme i žena. E, to vam je sve zajedno naš brend!

POSEČEN KAPITAL NEKADA je pivski kraj bio pun džever javora. Nažalost, tokom Drugog svetskog rata gotovo da je nestao. - Nisu Švabe put kroz ovaj kraj napravile da bi povezale durmitorska sela, nego da bi lakše eksploatisali ovo drvo. Stariji žitelji pamte da je firma “Ombla” iz Dubrovnika 1936. godine napala prirodno stanište džever javora - kaže Rade Durutović. - Priča se da je njegova vrednost na tržištu velika. Kubik čak 60.000 evra!

Dok naš domaćin uživa u lepoti budućeg staništa pčela, milujući stablo rukom i pogledom visoko u nebo, objašnjava da je sazdana od retkog drveta, džever javora.

- Od njega prave majstori violine, gusle i klavire, a ove moje pčele kad se usele sviraće svoju životnu melodiju. Drvo sam pronašao u podnožju planine Njegoš, u Ljeljenim dolima. Ovaj primerak je star nekoliko stotina godina i nadam se da će bar još toliko stajati pored moje kuće i okupljati pčele i medonosne sladokusce. Za koji dan obaviće se svečana selidba.

Na ogromnom stablu su tri prozorčeta. Postoji razlog zbog čega su tu.

- Kroz njih ću moći da posmatram kako se odvija situacija u šupljini, ali neću remetiti život stanara. Nadam se da će za dve, tri godine stablo biti ispunjeno saćem i medom - kaže Durutović.

Jedva da je imao vremena za pauzu i kratak razgovor majstor Dragutin Niković. Uneo se u ulepšavanje budućeg pčelinjeg staništa.

- Pčele su vam kao i žene, hoće komfor, apartmane - dodaje u šali Dragutin. - Drvo je, iako prilično staro, odličnog kvaliteta. Sačuvalo je svoje prirodne vrednosti i verujem da će se u njemu razmnožiti džinovsko pčelinje društvo. Dosta je majstora radilo na javoru, a ja sam danas ovde da obavim poslednje radove. Ako košnica uđe u Ginisovu knjigu rekorda, to ćemo veselo proslaviti.

Tu je i inženjer-projektant Krsto Baletić iz Nikšića. Zatekosmo ga u dubokim mislima kako “snima” šeširče na vrhu košnice. Kaže da kao takvo neće moći da odoli snažnim pivskim vetrovima koji naročito zimi šibaju poviše kuće Rada Durutovića. On nudi četiri varijante idejnog rešenja za krov Ginisove košnice.

- Mislim da bi svaku brigu odagnala krovna kupa prečnika dva metra, sa pokrivačem od trapeznog lima - pojašnjava Baletić. - Ima tu još detalja, koje će, nadam se, domaćin prihvatiti.

- Dogovoreno pobratime - izusti Rade. - Ove pčele moraju imati siguran krov nad glavom.