SARAJEVO - Sud Bosne i Hercegovine saopštio je u petak prvostepenu presudu, kojom je Đorđe Ždrale (34) iz Sarajeva osuđen na 20-godišnju robiju, zbog ubistva Ljubiše Savića Mauzera, nekadašnjeg načelnika Uprave policije MUP Republike Srpske, ratnog komandanta Specijalne jedinice garde "Panteri" i osnivača Demokratske stranke u Republici Srpskoj.
Branko Perić, predsedavajući sudskog veća, obrazlažući presudu, rekao je da je Veće na osnovu izvedenih dokaza, veštačenja bioloških tragova i saslušanih svedoka zaključilo da je Đorđe Ždrale izvršilac ubistva načelnika Uprave policije RS Ljubiše Savića Mauzera, koje se desilo 7. juna 2000. godine u Bijeljini. Perić je konstatovao da je u prikupljanju dokaza bilo "aljkavosti i nepravilnosti", da je Mauzerovo ubistvo u Republici Srpskoj izazvalo veliku uznemirenost i nepoverenje u rad republičkih i državnih institucija, što, naglasio je, ovom krivičnom delu daje posebnu dimenziju.
Sud BiH je utvrdio da je Ljubiša Savić Mauzer svirepo ubijen rafalnim pucnjima iz automatske puške. U optužnici se navodi da se Ždrale, dok je u zatvorskoj ustanovi u Istočnom Sarajevu već izdržavao kaznu za ubistvo, ugovorio sa nekim njemu poznatim osobama da Mauzera liše života. Kako se ističe u optužnici, Ždrale i prijatelji su, u pripremama za ovo svirepo ubistvo, pribavili dve vojne automatske puške, model M-70 AB, zatim veću količinu metaka, kalibra 7,62, sa standardnim i pancirno probojnim zrnima, velike razorne moći na bliskoj udaljenosti. Nabavili su i "tojotu kamri" koja nije bila registrovana u Bosni i Hercegovini, već su na njoj bile registarske tablice, broj 099-J-206, skinute sa drugog vozila, registrovanog u BiH, kao i "golf četiri", nepoznatih registarskih oznaka, sredstva veze, više pari gumenih rukavica i odeću koju će koristiti.
Da bi svoj monstruozni plan sproveli u delo, pratili su Ljubišu Savića i tako obezbedili sve potrebne podatke, o mestu stanovanja, vozilima koje koristi i ljudima sa kojima kontaktira. Savić je ubijen 7. juna 2000. godine i istraga je godinama tapkala u mestu, sve dok je nije preuzelo Tužilaštvo Bosne i Hercegovine i tužilac Božo Mihajlović. Tokom suđenja, saslušan je veliki broj svedoka odbrane i tužilaštva. Pa opet, bila je potrebna čitava decenija da se rasvetli zločin i prvi put u RS i BiH bar prvostepeno osudi likvidacija visokog policijskog funkcionera.
Sud Bosne i Hercegovine odredio je novi pritvor Đorđu Ždralu, koji će u zatvoru suda BiH ostati sve do pravosnažnosti presude. U zatvorsku kaznu biće mu uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17. janura 2009. godine, kad je uhapšen na frankfurtskom aerodromu.
U izjavi za "Novosti" Boris Grubešić, portparol tužilaštva BiH, rekao je da je tužilaštvo zadovoljno presudom i da će odluku o eventualnoj žalbi na visinu kazne doneti tek pošto i pisanim putem dobije prvostepenu presudu.

SLEDI ŽALBA
ČLANOVI porodice Đorđa Ždrala, njegova supruga i otac, prisustvovali su izricanju presude. Iz sudnice je uplakana izašla Ždralova supruga, nemo prošavši kraj novinara, kao i stariji Ždrale koji je teškog koraka napustio krug Suda BiH u Sarajevu. Za razgovor sa novinarima nije bio raspoložen ni Dragiša Jokić, advokat Đorđa Ždrala, koji je kratko rekao da će uložiti žalbu na presudu.

I DANAS NERASVETLjENA
OSTALA su nerazjašnjena ubistva Srđana Kneževića, nekadašnjeg zamenika načelnika Centra javne bezbednosti Istočno Sarajevo, koji je u ratu bio komandant specijalne jedinice "Beli vukovi". Nerazjašnjeno je i ubistvo Željka Markovića, nekadašnjeg načelnika Centra javne bezbednosti u Istočnom Sarajevu, koji je pre sedam godina izrešetan na Sokocu. Tapka u mestu i rasvetljavanje likvidacije Joze Leotara, nekadašnjeg pomoćnika ministra policije Federacije Bosne i Hercegovine.