NIKŠIĆ - "Nijesam jošt s uma spao, ne izmišljam životu mane, al' skoro ništa ne bih znao da ne bi majke i kafane. One imaju sudnje mjesto u mom životu, moj brajko, i zato kažem tako često: ej kafano, moja druga majko."
Ovi stihovi nikšićkog pesnika i boema Voja Mijuškovića kao himna odzvanjaju po mnogobrojnim birtijama, oslikavajući atmosferu koja je retko gde sačuvana kao u gradu podno Trebjese. U kafani "Bonzo" srećemo poznatog nikšićkog glumca Velizara - Veja Kasalicu.
- Ne diraj me, ustao sam mamuran i na levu nogu - dodaje popularni Vejo, naručujući svoju dnevnu dozu alkoholnih napitaka.
Iako još nema devet sati, ređa se tura za turom, piju se "šljiva" iz Pošćenja, vino, pivo, jabukovača i "kruška". Konobar piše i - pamti. Zna ko je rekao "dognaj piće za sve", dešifruje i one koji naglas čitaju "Novosti", razmenjuje sportski i kulturni dodatak. Gazda Raško, sveže naspavan, odlučio da zatvori kladionicu. Ima "dojavu"... Ulaze kršni momci, i vedri i orni sa gangama na usnama započinju pesmu "Najlepši su naši dani provedeni u kafani", ali uz obavezno zvanje duple ture pića za goste.
Uvek su nikšićke kafane okupljale boeme - pesnike, političare, novinare, glumce... Nekada je sa njima život delio i čuveni kompozitor Luj Davičo. Pamte se mnoge gazde kafana, Đoko Dževerdanović, Radovan Kustudić, Danilo Rutešić, Blažo Burić, Natalija Koke-Đukanović, Miloš Stanjević, o kojima se još ispredaju svakojake priče. Birtije su bile drugi dom i liricima poput Tina Ujevića i Vita Nikolića.
Odlaze polako prekaljeni nikšićki boemi na večni počinak, ali se regrutuju novi "kadrovi". Ne prekida se nit kafanskog života u gradu u kojem se pre dvadesetak godina pilo najviše alkohola u Jugoslaviji, više nego u celoj Makedoniji. Za jednog ovdašnjeg novinara i pesnika pričalo se da je samo on popio više nego celo Kumanovo! Od 1881. do 1891. godine u ovom gradu su izdate dozvole za čak 179 kafana. Hroničari su zabeležili da je sredinom prošlog veka Nikšić imao najviše kafana u Crnoj Gori (105), dok su njegovi žitelji 1970. godine bili rekorderi u litrima popijenog alkohola sa jubilarnih milion i 180.000 litara. Posle piva, najviše je popijeno rakije (više od 71.000 litara), vina - 61.000, zatim vinjaka i ostalih žestokih pića, mesečno, u proseku, 140.000. Kada su ovi podaci obelodanjeni, vlast u gradu je preduzela mere da doskoči nikšićkim alkoholičarima, pa je vrlo brzo vlasnicima kafana u gradu stigla naredba o zabrani točenja alkohola do devet sati ujutro. Ali, ne lezi vraže... Žedni su brzo pronašli "izvor", i to pred tek izgrađenom gradskom kapelom koja se otvarala u cik zore. I, pošto bi se s dužnim pijetetom poklonili pokojniku i ožalošćenoj porodici izjavili saučešće, oni bi tu celog dana ispijali besplatno. Na njihovu žalost, predsednik opštine im je lično doskočio zabranivši točenje pića ispred kapele. Druženje sa rakijom nastavili su preko puta, u gradskom parku, gde su i danas njihovi sledbenici. Doduše, neki od njih nabavili su fluorescentne pancire koje navlače noću kako bi ih vozači na vreme primetili.
- To mi je najsigurnija garderoba - priča jedan od njih.
Otvaraju se nove kafane, koje su prepoznatljive po imenima koje su im gosti nadenuli. Takve su "Treće jutro", "Ostatku na zdravlje", "Ciroza jetre"... Da je u ovom gradu gotovo sve u znaku čaše, govori i oblik zgrade hotela "Onogošt", smeštenog u samom centru.

REKORD IZ 1961. GODINE
ISPIJANJEM 235.819 litara piva, 60.217 l vina, 36.352 l rakije i 26.143 l ostalih žestokih pića, sa onim što je prodato u četiri vinska podruma i prehrambenim prodavnicama daleke 1961. godine, na piće je potrošeno 230 miliona dinara, koliko je koštala gradnja zgrade Narodnog odbora opštine na osam spratova - navodi u svojoj knjizi "Nikšić zanimljivosti" publicista Maksim Vujačić. U to vreme najveća i najlepša zgrada u Nikšiću sa 32 stana i pet poslovnih prostora u prizemlju koštala je 160 miliona dinara.