ANALITIČARI: Priština preti Crnoj Gori i ratom — ko stoji iza

Kako prenose prištinski mediji, premijer takozvane države Kosovo Ramuš Haradinaj izjavio je da sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom neće proći u parlamentu, dok je funkcioner opozicionog „Samoopredeljenja“ Albin Kurti otišao korak dalje, zapretivši ratom Crnoj Gori zbog spora na granici.

„Sporazum će pasti u parlamentu. Time se otvara put za nove pregovore sa Crnom Gorom ili međunarodnu arbitražu“, rekao je Haradinaj za televiziju „Klan Kosova“.

Funkcioner opozicionog „Samoopredeljenja“ Albin Kurti dodao je, međutim, da je izvještaj kosovske Komisije za razgraničenje — uvod u novi rat.

„Ja sam lično protiv rata sa Crnom Gorom, ali ratovi počinju tamo gde postoji problem sa granicom“, rekao je Kurti, prenose mediji u Prištini.

Podsećanja radi, upravo je grupa kosovskih poslanika „Samoopredeljenja“ u junu prošle godine ušla na teritoriju Crne Gore, i osam kilometara od granične tačke postavila zastavu Albanije kako bi simbolično pokazala gde je „prava granica“.

Analitičar Vojin Grubač za Sputnjik kaže da je, nažalost, trenutno iluzorno očekivati da se od izjave Kurtija bilo ko u Prištini zvanično ogradi, jer se, kako kaže, najvjerovatnije radi o stavu „iza kojeg stoje zvanična Albanija kao i marionetska vlast Kosova“.

„Albanija je kroz udžbenike davno smestila mnogo veće delove Crne Gore u sastav svoje teritorije, tako da su teritorijalne pretenzije koje navodi Kurti čak vrlo skromne, tačnije — tek početak planirane priče. Eventualno pokretanje rata Kosova protiv Crne Gore, čak i hibridnog, sa značajnim terorističkim grupama, značilo bi sigurno učešće i Albanije, te otcjepljenje velikog dela teritorija Crne Gore i njihovo pripajanje Albaniji. Taj ishod je izvestan, jer šef režima Milo Đukanović nema realnu silu da se suprotstavi albanskim pretenzijama“, smatra Grubač.

Podsećajući na činjenicu da Đukanović „dve trećine pravoslavnog stanovništva Crne Gore koji su protiv njegovog režima, postojano naziva ’neprijateljima Crne Gore‘, (a što je nedavno indirektno poručio i u Tuzima), Grubač se pita „kako će on sutra sve te ljude, koje bezočno i ostrašćeno vređa, uopšte smeti pozvati u eventualnu borbu i suprotstavljanje albanskim pretenzijama na teritoriju Crne Gore“?

Sa druge strane, po oceni našeg sagovornika, naročito nepovoljna okolnost po Crnu Goru je ta što bi pri nekom eventualnom sukobu na stranu albanskog faktora otvoreno stale SAD i NATO.

„Tirana i Priština su uvijek spremne za hibridni rat, poput upada velikih terorističkih grupa u Makedoniju, i to ne bi bilo toliko vojno opasno da iza toga otvoreno ne stoje SAD. Režim Đukanovića je polazio od pretpostavke da će sramnim priznanjem Kosova, protiv volje 82 odsto građana Crne Gore, i uvlačenjem Crne Gore u NATO, pacifikovati ’albanske apetite‘, i ohladiti usijane glave. Režim se, međutim, prevario, Prištini i Tirani ubrzano ’raste apetit‘, i uopšte ih ne brine to što je Crna Gora u NATO-u, jer će ta alijansa uvijek biti na njihovoj strani, makar kroz nereagovanje, kao minimum“, podvlači Grubač.

Za našeg sagovornika, nažalost, nema nikave sumnje ni da je „bezobrazno ponašanje albanskih lidera prema zvaničnoj Podgorici, pa i elementarno nepriznavanje njenih granica, nečovečni crnogorski režim u potpunosti zaslužio“.